Iako mlađa gotovo četiri stotine godina od Gutenbergovih pokretnih slova, roataciona ofset mašina koju danas čuva Muzej nauke i tehnike, jednako je unela revoluciju u svet štamparstva.
U Muzeju nauke i tehnike jedno od skrivenih blaga je i štamparska rotaciona mašina iz 1915. godine, nabavljena za potrebe porodice Sokić, odnosno „Štamparije Sokić“, koju je osnovao jedan od novinara iz tog doba, Manojlo Sokić. Ova mašina poznata je po tome što je štampala list Pravda koji je izlazio dugo godina, čak i na Krfu za vreme vlade u izbeglištvu, objašnjava Slobodanka Šibalić, kustos Muzeja nauke i tehnike.
„Porodica Sokić je bila čuvena, dala je više novinara u prethodnim generacijama, narodnih poslanika, među njenim potomcima su slikarka i akademik Ljubica Cuca Sokić, glumica Ružica Sokić. Međutim, sadašnji naslednici nemaju o tome mnogo podataka. Po jednoj verziji priče, porodica Sokić je nakako kažnjena posle rata iako nije bila ni u kakvim kolaboracionim odnosima sa okupatorom, sva imovina im je oduzeta, a Pravda je prestala da izlazi“, dodaje kustoskinja.
Digitalizovani primerci veoma uticajnog i uglednog lista Pravda danas mogu da se nađu na sajtu Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Poreklo ofset tehnike štampe može se pratiti unazad od 1875. godine godine, kada je Englez Robert Barkli spojio tehnologiju litografije iz sredine 19. veka sa rotacionom štamparskom mašinom koju je 1843. izumeo Ričard Marč Hou i kao rezultat dobio prvu ofset litografsku štamparsku mašinu koja je umesto litografskog kamena koristila metalni cilider obložen slojem posebno pripremljenog kartona koji je prenosio štampanu sliku forme sa kamena na metalnu površinu.
Kasniji razvoj ofset mašina za „indirektno“ štampanje je zasluga dva nezavisno razvijena izuma – Amerikanca Ire Vašingtona Rubela i Nemca Kašpara Hermana koji su nezavisno jedan od drugog oko 1904. godine napravili prototipove cilindrične ofset mašine otprilike u isto vreme. Za ime Kaspara Hermana vezuje se i patent papira u rolni koji neprekidno hrani mašinu i tako ubrzava proces.
A Kaspar Herman posebno je interesantan za našu rotaciju jer se posle Amerike vratio u Nemačku i 1910. počeo da sarađuje sa Vogtländische Maschinenfabrik AG (VOMAG) iz Plauena. Tamo je njegov prototip razvijen u funkcionalnu ofset štamparsku rotacionu mašinu koja je predstavljena je u Lajpcigu 1912. godine. Mašina koja iz fonda Muzeja nauke i tehnike proizvedena je 1915. godine kao prvi sledeći model.
„Ona je stigla je stigla u muzej na neobičan, ali zapravo logičan način. Pošto Muzej nauke i tehnike vodi Registar predmeta koji su od interesa za nauku i tehniku, a ne nalaze se u fondovima muzeja, mi smo znali da u Vlajkovićevoj ulici, u tadašnjoj štampariji ‘ABC’ postoji ova mašina, te smo je obilazili i štitili svake godine.
A potom su se jedne godine pojavili italijanski producenti kojima je bilo potrebno da snime štampariju. Budući da je tadašnji vlasnik Rodić bio voljan da nam je ustupi, oni su je tada preuzeli. Preuzeli su sve troškove rasklapanja mašine u Vlajkovićevoj, sklapanja u Muzeju i troškove jednog starijeg mašiniste koji je i radio na ovoj mašini. Sve do najsitnijih delova je rasklopio, ponovo sklopio i pustio u rad“, nagčašava Slobodanka Šibalić. Muzej nauke i tehnike planira demonstracije starih tehnika štampe, kao vrstu zaštite nematerijalne kulturne baštine u muzeološkoj teoriji nazvane „zaštita kroz upotrebu“.
