Ако смо се нечег из математике сјећали, то је дефинитивно била Питагорина теорема. Формула грчког филозофа Питагоре памтила се генерацијама, али су научници пронашли трагове да је могла бити откривена и раније.Формула грчког филозофа Питагоре памтила се генерацијама, али су научници пронашли трагове да је могла бити откривена и раније.
Док је Питагора био важна историјска личност у развоју математике, неки научници закључују да он није открио једначину која је највише повезана са њим (а2 + б2 = ц2).У ствари, постоји древна вавилонска табла, атрактивног назива ИМ 67118, која користи Питагорину теорему за рјешавање дужине дијагонале унутар правоугаоника. Плоча, која је вјероватно коришц́ена за подучавање, датира из 1770. године прије нове ере – вјековима прије него што је Питагора рођен око 570. године прије нове ере, пише ИФЛСциенце.
Друга плоча из периода од 1800. до 1600. прије нове ере има квадрат са обиљеженим троугловима унутра. Превођење симбола из базе 60, система нумерисања који су користили древни Вавилонци, показало је да су ови древни математичари били свјесни Питагорине теореме (која се не зове тако, наравно) као и других напредних математичких концепата.
„Закључак је неизбјежан. Вавилонци су знали однос између дужине дијагонале квадрата и његове странице: д=квадратни корјен од 2“, пише математичар Брус Ратнер у раду на ту тему.
„Ово је вјероватно био први број за који се зна да је ирационалан. Међутим, то заузврат значи да су били упознати са Питагорином теоремом, или, у најмању руку, са њеним посебним случајем за дијагоналу квадрата (д2 = а2 + а2 = 2а2) – више од хиљаду година прије великог мудраца по коме је и добила име“.
Па зашто је ово приписано Питагори?
Није сачуван ниједан оригинални питагорејски спис. Оно што знамо о њему пренијели су други, посебно питагорејци – чланови школе коју је он основао у данашњој јужној Италији.
Школа, названа Питагориним полукругом, била је тајна, али знање које је тамо научено или откривено преносило се даље, а често се приписивало самом човјеку.
„Један од разлога за ријеткост Питагориних оригиналних извора био је тај што се питагорејско знање преносило с генерације на генерацију усменом предајом, пошто је писани материјал био оскудан“, наставио је Ратнер.
Он додаје да су из поштовања према њиховом вођи, многа откриц́а која су дошли до Питагорејаца приписивала су се самом Питагори; то би објаснило термин ‘Питагорина теорема’“.
Иако Питагора није смислио теорију, његова школа ју је свакако популаризовала и повезивала се са њим најмање наредних неколико хиљада година, преноси Н1 Сарајево.
