Još dugo će se razmatrati nesrećna akcija u Banjskoj. U nekoj razložnijoj debati možda bi se izvukla pouka o štetnosti improvizacije u državnoj politici. Sada je prešnije pitanje: Kako dalje?
Hronika najavljene predaje 23.
Piši da je Alfa Vuku u nedelju 24. septembra zadrhtala usna, kaže mi prijatelj, stručnjak za „govor tela“. Zadrhtala je cela Srbija, lako ćemo za njegovu usnu, odgovaram. Čitalac je već napravio svoju sliku događaja tog dana, ima neku ideju o uzrocima i posledicama akcije u „malenoj Banjskoj kraj Kosova“. Većina se, uključujući i vrh režima, slaže da su sada Srbima na Kosovu i Metohiji ostale crne, da crnje ne mogu biti, šahovske figure.
Režim čak priznaje, što je dugo opovrgavao kao neprijateljsku propagandu, da se sa Severa Kosova iselilo više od 10% stanovnika poslednjih meseci. Fizički se teško održati uz zatvorene Jarinje i Brnjak, blokadu robe iz centralne Srbije, a atmosfera neizvesnosti, straha od maltretiranja, naročito mladih ljudi, od hapšenja bez „lovostaja“, osećaj da ih je Srbija ostavila na cedilu; sve to dovodi do novog talasa etničkog čišćenja Severa.
Posebna je tragedija što se to etničko čišćenje sprovodi u tišini, bez protesta, kao ona suza bez roditelja.
Ali, neka bude što biti ne može. Ako je Kurti dobio bitku, ne smemo da priznamo kapitulaciju. Naša vojska koja nije smela na vreme da se suprotstavi pregovaračkim akrobacijama politikanta koji se predstavlja kao državnik, sada je stavljena pod poseban nadzor državnih sekretara i visokih predstavnika, i pod tom sramotnom maramom dugo će ostati.
Političke snage u Srbiji ili su potpuno nezainteresovane za Kosovo ili su, ako su suprotno usmerene, marginalizovane. Crkveni vrh je u strahu da bi se posle zloupotrebe manastira Banjske, mogao desiti i neki udar na Crkvu većih razmera. Poslednje saopštenje Sinoda na tu temu govori da je u Crkvi prisutno nepoverenje i u kontrolisanu „beogradsku medijsku scenu“.
Tako Srbima na Severu, ali i na Jugu Kosova i Metohije ne ostaje nijedna organizovana snaga iz centralne Srbije koja bi im mogla pomoći.
Ostaje mogućnost koja je do sada bila blokirana od tzv. Srpske liste, a to je da formiraju svoje organizacije i institucije koje bi ih ubuduće predstavljale i u „pregovaračkom procesu“ i u pitanjima svakodnevnog života.
To organizovanje nije lako, ali otpor mora da se pruža ako se želi opstati. Puno karijerista je učestvovalo u Alfa Vukovom „političkom sistemu“ puzajuće predaje Severa. Oni su imali svoje klijente, a i jedni i drugi „rezervne položaje“ u centralnoj Srbiji. Sada nije vreme za nadgornjavanje sa njima, mada će se neki od njih truditi, kao onomad u Krajini, da odigraju svoju igru do kraja.
Treba okupiti verodostojnu elitu otpora i bez ikakvih obzira za tankoćutnost budžetski finansiranih direktora domova kultura i sličnih institucija, napuniti sale onima koji hoće da ostanu i da se bore, i napraviti dogovore o tome kako da se to čini.
