Читати „Два Петра“ значи слушати причу о Црној Гори, њеном народу и свакоме од нас појединачно – каже Ћуковић, додајући – и некада и сада
Збирка поезије Илије Лакушића „Два Петра“ (ЦИД) представљена је публици у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“.
Обраћајући се присутнима Лакушић је навео да углавном пише лирску, али и рефлексивну – метафизичку поезију. Но, временом, додаје, дошао је до питања што би то било историјски и културолошки занимљиво а да се може исказати и пјесмом. Једном од својих најзначајнијих пјесама, која је уврштена и у ову збирку, сматра „Два јелеја“, а битна је јер третира „метаболизам“ настанка пјесме.
– Јелеј је палиндром, ријеч која се чита исто с обје стране, па тако подразумијева и алхемију настанка пјесме, не само пјесама заступљених у овој збирци, већ свих пјесама – рекао је Лакушић, потом прочитавши неколико својих пјесама. Током вечери и глумац Данило Челебић читао је Лакушићеву поезију.
Потом је о књизи „Два Петра“ и досадашњем Лакушићевом поетском изразу говорио мр Александар Ћуковић. Наводи да је овом збирком Лакушић спојио не само оба Петра (Петра И и Петра ИИ Петровића) на Језерском врху, да одаберу дјела, већ и стихове из збирки „Манастирски синови“, „Kрвава катедра“ и „Звоник“, да опомену и подсјете. Водећи дијалог са два Петра, Лакушић себе, али и цијелу заједницу чији преци ставише свој потпис на Уговор са најмудријим Петровићем, подвргава својеврсној интроспекцији, дубинској и прецизно разложеној, устремљеној ка смислу, каже Ћуковић. Истиче и да Лакушић овом књигом усложњава аргументацију о Његошу као националном и културном обрасцу Црне Горе.
Синтеза цјелокупног стваралаштва
Проф. др Соња Томовић истиче да Лакушићеву зрелу фазу карактерише утемељеност у миту, у историји, што се огледа и у збирци „Два Петра“. Пјесме из ове збирке тражењем и успостављањем истине, и заједничке атмосфере, чине један космос, једну безвременост, наводи она. Успостављањем дијалога између два Петра, Лакушић успоставља и дијалог са собом, са свијетом, што и јесте суштина поезије. Уједно, однос између ова два Петра је и најзанимљивији и најзначајнији јер се на њима темељи и стара и нова Црна Гора, јер су они темељ нашег бића. Њих повезује и уједињује апостол, Свети Петар, она стијена на којој је Христос саградио и утемељио своју цркву.
– Поетска ријеч Илије Лакушића у овој збирци је највиши топос досад у његовој поезији, јер је то синтеза његовог цјелокупног стваралаштва, његов начин, модел да улије своје емоције, размишљања, искуства, познавање историје и љубав према Црној Гори – навела је проф. Томовић, истичући да је ово поезија која никог не оставља равнодушним.
– Читати „Два Петра“ значи слушати причу о Црној Гори, њеном народу и свакоме од нас појединачно – каже Ћуковић, додајући – и некада и сада. Наводи и да се Лакушић држи пута спознаје који подразумијева – филозофију, религију, науку и поезију (књижевност).
– На питање шта тражим од филозофије и религије, Слободан Томовић одговара: ‘‘Од религије истину, од филозофије тражење истине, стога их не растављам‘‘. На исти начин Илија Лакушић у књизи ‘‘Два Петра‘‘ том чаробном и неразђеливом универзуму придружује и поезију као највећу филозофију исписујући моћан стих: ‘‘Ако нема Бога поезија ће га родити!‘‘ – закључио је Ћуковић.
Ж.Ј.
Извор: dan.co.me
