Прошло је тачно 20 година од терористички напада на САД. Напади 11. септембра 2001. били су низ од четири координисана терористичка напада вахабистичке исламистичке терористичке групе Ал Каиде на Сједињене Америчке Државе.
Четири комерцијална авиона калифорнијског типа, који су полетели са три различита аеродрома на североистоку Сједињених Држава, отело је током лета 19 терориста Ал Каиде, који су извели нападе у три групе по пет и једној групи од четири особе.
У 08:45 часова по локалном времену у Њујорку, авион Боинг 767, лет 11 Американ ерлајнса, брзином од 785 км/х забио се у северну кулу светског трговинског центра између 94. и 98. спрата.
У првом часу догађај се сматрао трагичном несрећом, међутим, када се у 09:03 часова још један авион Боинг 767 (лет 175 Јунајтед ерлајнса) забио у јужну кулу СТЦ-а брзином од 950 км/х између 78. и 84. спрата, било је јасно да се радило о терористичком нападу, а председник Џорџ В. Буш је назвао догађаје „националном трагедијом“.
Куле близнакиње су почеле да се евакуишу и прва кола хитне помоћи су кренула у њиховом правцу. Сви тунели и мостови који воде у Менхетн су били затворени.
У 09:37 извршен је трећи напад, авион Боинг 757, на лету 77 Американ ерлајнса забио се у западно крило Пентагона, америчко министарство одбране у главном граду Вашингтону.
Ваздушни простор САД је очишћен и сви су летови преусмерени у Канаду. Евакуисани су Бела кућа, Стејт департмент и Амерички конгрес.
У 10:03 авион Боинг 757, на лету 93 Јунајтед ерлајнса, пао је југоисточно од Питсбурга у Пенсилванији (крај места Шенксвил). Претпоставља се да су путници, кад су чули за нападе на СТЦ и Пентагон, вероватно онемогућили терористе, што је узроковало пад.
У 10:05 часова срушила се јужна кула СТЦ-а и затрпала преко 350 ватрогасаца и 60 полицајаца који су спасавали људе у њему. Солитер се срушио због тога што је пожар растопио носиву челичну конструкцију.
Ускоро након тога евакуисана је зграда УН-а и Њујоршка берза.
У 10:29 потпуно се срушила и северна кула Светског трговинског центра након чега је цели јужни Менхетн био обавијен густим димом. Почела је масовна евакуација Њујорка коју је наредио тадашњи градоначелник Рудолф Ђулијани.
Обе куле од 110 спратова урушиле су се за 1 сат и 42 минута, што је довело до урушавања осталих структура СТЦ-а, укључујући Светски трговински центар 7, и значајно оштећење околних зграда.
Жртве се броје у хиљадама: 265 путника у четири авиона, 2.595 жртава укључујући и 343 ватрогасца, 23 њујоршка полицајца и 37 лучких полицајаца у СТЦ-у и 125 цивила и војног особља у Пентагону, и поред најмање 10 милијарди долара у инфраструктури и материјалној штети.
Укупно на Менхетну је оштећено 25 зграда. Комуникацијска опрема као што су радио, телевизијски и мобилни предајници су били неупотребљиви. У Вашингтону, део Пентагона је теже оштећен пожаром и један део зграде се срушио.
Амерички и канадски цивилни ваздушни простори били су затворени до 13. септембра, док је трговина на Вол стриту била прекинута до 17. септембра. Уследила су многа затварања, евакуације и отказивања из поштовања или страха од даљњих напада.
Оптуживши за организовање напада Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, САД су 7. октобра почеле са бомбардовањем Авганистана.
Мотиви
Непосредно пре америчких председничких избора 2004, Бин Ладен је снимљеном изјавом јавно
признао умешаност Ал Каиде у нападе на Сједињене Државе, иако је то негирао пре тога више пута.
Признао је своју непосредну везу с нападима и као разлог извођења навео је: „Борили смо се против вас јер смо слободни… и желимо да вратимо слободу нашем народу. Док ви подривате нашу сигурност, ми подривамо вашу“.
Још један видео-снимак који је добила Ал Џазира у септембру 2006. приказује Бин Ладена са Рамзијем ибн ел Шибом, као и са два отмичара, Хамзом ел Гамдијем и Ваилом ел Шехријем, док се припремају за напад.
САД никада нису званично подигле оптужницу против Бин Ладена за нападе 11. септембра, али он је био на списку ФБИ-ја најтраженијих за бомбашке нападе на америчке амбасаде у Дер ес Саламу у Танзанији и Најробију у Кенији.
Након десетогодишње потраге, амерички председник Барак Обама објавио је да су Бин Ладена убиле америчке специјалне снаге у његовом комплексу у Аботабаду у Пакистану 1. маја 2011. године.
Ал Каида и Бин Ладен су као непосредни повод напада навели америчку подршку Израелу, присуство америчких трупа у Саудијској Арабији и санкције Ираку.
У „Писму Америци” из новембра 2002, он изричито наводи да су мотиви Ал Каиде:
• подршка Сједињених Америчких Држава Израелу
• подршка „нападима на муслимане” у Сомалији
• подршка Филипинцима против муслимана у Моро сукобу
• подршка израелској „агресији” над муслиманима у Либану
• подршка руским „злочинима над муслиманима” у Чеченији
• проамеричке владе на Блиском истоку супротстављене муслиманским интересима
• подршка индијском „угњетавању муслимана” у Кашмиру
• присуство америчких трупа у Саудијској Арабији
• санкције против Ирака
И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје подршку Ал Каиди.
Ал Каида
Ал Каида (арап.— база, темељ или фундамент) је светска милитантна сунитска исламистичка организација коју су основали Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам и још неколико особа.
Основана је у временском периоду између августа 1988. и краја 1989. године, а порекло води из трупа арапских добровољаца који су се борили против Совјетског Савеза у рату у Авганистану осамдесетих година 20. века.
Након што су се Совјети повукли, они су се раздвојили у две „лабаво“ повезане супротстављене фракције, Авганску северну алијансу и Талибане, који су водили грађански рат за контролу над Авганистаном. Погледајте ко су Талибани.
Ове групе добровољаца су се такође међусобно бориле у грађанском рату, а њих су у значајној мери финансирале, наоружавале и тренирале Сједињене Државе (под председницима Џимијем Картером и Роналдом Реганом), Пакистан, Саудијска Арабија, и Кина.
Након напада 11. септембра, Ал Каида је као терористичка група означена од стране Савета безбедности ОУН, Организације Северноатлатског споразума, Европске уније, Сједињених Држава, Русије, Индије и разних других земаља, као и због тога што је вршила бројне нападе на мете које сматра кафирским („неверничким”).
САД потом покрећу рат против тероризма, под председником Џорџом Бушом, подржавајући Северни савез, нападом на Авганистан у октобру 2001. године, који битно слаби и тера њене чланове из те земље.
Након месец дана Талибани су истерани из свих важнијих области, повлачећи се у забачена села.
Исламски емират није био директно одговаран за напад, али је био у блиским односима са одговорном Ал Каидом и служио је као уточиште истој.
Ал Каида и Осама бин Ладен
Претеча Ал Каиде била је МАК –Служба за подршку, коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам.
Основана је са циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот “на Алаховом путу”.
Осама бин Ладен је 1984. основао специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за подршку долазећим авганистанским Арапима, а касније је представљала темељ за формирање међународне мреже Ал Каида.
После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање неверничких, углавном америчких трупа.
Вође Ал Каиде и Осама тврде да САД и Велика Британија врше угњетавање муслимана.
Осама је наишао на добар пријем у Судану, након одбацивања његових идеја у Ријаду, у коме су и сковани планови за први озбиљан терористички напад на америчке амбасаде у Танзанији и Кенији.
Бин Ладен је пружао вођство и финансијску подршку у нападу 11. септембра и био је укључен у одабир учесника.
У почетку је одабрао Навафа ел Хазмија и Халида ел Михдара, обојицу искусних џихадиста који су се борили у Босни и Херцеговини.
Обојица су слабо говорили енглески, лоше се показали на часовима летења и на крају су послужили као секундарни („мишићни”) отмичари.
Крајем 1999. Осама је одабрао другу групу мушкараца јер су образовани, говорили су енглеске и имали су искуство живота на Западу, а један од њих је већ имао дозволу комерцијалног пилота.
Постоји идеја да су отмичари одабрали 11. септембар (9/11) као датум напада због сличности са 9-1-1, телефонским бројем за пријављивање хитних случајева у САД.
Међутим, Лоуренс Рајт сматра да су отмичари одабрали тај датум јер је 11. септембра 1683. пољски краљ започео битку која је одбацила муслиманску војску Османског царства, која је покушавала заузети Беч.
За Ладена ово је био датум када је Запад стекао извесну доминацију над исламом, а нападом на овај датум се надао да ће направити корак у исламу „победивши” у рату за моћ и утицај широм света.
