Имитирајући бесмртни коментар Герија Линекера да је фудбал „спорт са два гола и по 11 играча на обје стране… у ком увјек побједе Њемци“, могли бисмо јутрос утврдити како је кошарка спорт са два коша и по пет играча у ком Србија увјек губи од Италије. Четврти пут у низу. Од 2021 и квалификација за ОИ у Токију, до јучерашњег пораза у Манили.
Само, на нашу велику срећу, овај пораз нас не избацује из даљег такмичења. Филипинска сага за сада може да се добро заврши по нас. Ако смо могли остати живи послије смртоносне Италије, и ако побједом у недјељу против Доминиканаца прођемо у четвртфинале планетарног првенства – све је могуће! Ајде да видимо.
Исто тако, кошарка је игра са два коша у којој екипа САД више није несавладиви баук. Храбри и полетни репрезентативци ЦГ су их умало саплели на путу ка четвртфиналу. Мало је недостајало. Која трунчица искуства и среће. А такво стање ствари враћа нас у ситуацију да, с обзиром на пораз од Италијана, не морамо да „избјегавамо Американце“. Литванија је „појела“ Грчку, па не видим да су они пуно лакши избор од „Д“ тима САД. Зато са нестрпљењем трљам своје навијачке руке пред сјутрашње посљедње коло групне фазе… Јер, кошарка је спорт са два коша…. у коме за српске кошаркаше увјек постоји шанса да одиграју боље.
Милија Тодоровић
