Koristio je Vašington obaveštajne podatke, pre početka rata, da javno upozori na napad Rusije. Rat u Ukrajini pokazao je da obaveštajni rad nije uvek pod velom tajnosti
Saudijska Arabija bi početkom avgusta trebalo da bude domaćin pregovora o Ukrajini, piše Vol Strit Džornal. Sastanku u Džedi, na kojem neće učestvovati Rusija, trebalo bi da budu zvaničnici oko 30 zemalja. Prethodno su šefovi američke i britanske obaveštajne službe, Vilijam Berns i Ričard Mur, izašli iz uobičajene tajnosti i označili Rusiju kao glavnu pretnju, a Kinu kao najveći izazov za Zapad. Niko ne spori ulogu obaveštajaca u ratu na istoku Evrope, upućeni potvrđuju – komunikacija obaveštajnim kanalima neprekinuta je i gotovo godinu i po od početka sukoba.
Jevgenij Prigožin je uz doručak bio izdajnik, do večere pomilovan, za koji dan pozvan i na čaj. Tako je šef britanske obaveštajne službe okarakterisao, za njega misterioznu, kratku pobunu plaćenika „Vagnera“. Šef CIA ima manje sumnji. Reč je o pukotinama u ruskoj vlasti. Kaže i da američka služba namerava to da iskoristi.
Koristio je Vašington obaveštajne podatke, pre početka rata, da javno upozori na napad Rusije. Rat u Ukrajini pokazao je da obaveštajni rad nije uvek pod velom tajnosti.
Zbijanje redova i otpuštanja u FSB-u
„Mislim da je delimično postojao taj deo da se Rusija svede pred svršen čin ili da pretrpi, da tako kažem, blamažu, da potvrdi američke sumnje ili ne. Ali, treba napomenuti da, kad je u pitanju američka strana, da smo imali konstantnu potrebu da se izazove nezadovoljstvo, najviše u ruskom društvu, ruskom vladom“, smatra Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ruske službe su, kaže, pre rata zakazale – od očekivanja da će vlast u Kijevu brzo pasti, da su Ukrajinci demoralisani do uspeha prošlogodišnje ukrajinske kontraofanzive.
Usledila su otpuštanja u FSB-u i zbijanje redova. A upravo ukajinsko potiskivanje ruskih trupa iz Harkova i Hersona i potapanje razarača Moskva, pripisuje se podršci zapadnih obaveštajnih službi Ukrajini.
Ko se s kim i gde sastajao
Ipak, poznavaoci nemaju sumnje. I dok traju sukobi, traje i komunikacija na obaveštajnom nivou.
„Čak bih rekao, da vrlo verovatno postoji između i ukrajinske i ruske oko različitih pitanja. Postoje stvari koje moraju da se rešavaju van očiju javnosti, određene vrste političkih i faktičkih trgovina i vrlo je verovatno da se i u tim formatima pronalaze neka konkretna rešenja“, navodi Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
Šefovi američke i ruske obaveštajne službe sastajali su se u Ankari prošle godine. A baš nekadašnjeg ambasadora u Moskvi, poznatog po opreznijim stavovima prema Kremlju, šefa CIA Vilijama Bernsa, Bajdenova administracija nedavno je imenovala za člana kabineta.
„Već su zabeleženi kontakti koje taj čovek imao s ruskim kolegama, koji se u ovom trenutku najviše odnose na diplomatiju, kontrole intenziteta sukoba i sprečavanje da sukob preraste u direktan sudar Vašingtona i Moskve. To je u ovom stadijumu njegova uloga, ali možemo svakako da kažemo da je uloga Vilijama Bernsa u Beloj kući sve veća i veća“, zaključuje Vuksanović.
Njihov cilj je, prema rečima Novakovića, da pomognu Ukrajini da dođe do što boljeg dogovora u jednom momentu.
„Jer ovaj rat mora da se završi nekim primirjem i američka i britanska obaveštajna služba pomažu ukrajinskoj strani da ostvari što bolje pozicije u ratu“, ističe Novaković.
Da li je Kina najveći izazov
I dok je uloga britanske, ne samo obaveštajne službe u vezi sa ratom u Ukrajini, viđena kao jastrebovska, najpre zbog namere Britanaca da poprave poljuljani međunarodni kredibilitet posle Bregzita, američka se ocenjuje kao opreznija, jer rat u Ukrajini nije njen jedini prioritet.
Veći izazov je Kina. Ričard Mur je opisuje kao saučesnika Rusije. A Vilijem Berns kao izazov – uz ocenu – „razbiti veze sa Kinom, bilo bi ludo“.
Jelena Terzić
Izvor: RTS
