Nagli rast broja pasa i mačaka u Srbiji, ali i u drugim zemljama, posebno nakon pandemije virusa COVID-19, verovatno je dobar indikator civilizacijske usamljenosti stanovništva, njegove teskobe i odsustva smisla postojanja. Citiraću Sabata:
„A kada bi stigao dotle i kada je izgledalo da više ništa nema smisla ni svrhe, naleteo bi možda na neko ulično psetance, izgladnelo i željno nežnosti, s njegovom majušnom sudbinom (malenom kao njegovo telo i njegovo maleno srce koje će hrabro odolevati do kraja, braneći taj maleni i skromni život kao iz neke majušne tvrđave) i onda bi ga pokupio, odneo do neke improvizovane pseće kućice gde mu barem neće biti hladno, nahranio ga, te bi time postao smisao života tog kukavnog stvorenja, a nešto zagonetnije ali jače od filozofije kao da bi vraćalo smisao njegovom sopstvenom životu. Kao dvoje ubožnika što u svojoj usamljenosti spavaju zajedno da bi se tako ugrejali.“
Svetska trgovina hranom za pse i mačke ne obuhvata lokalnu potrošnju ovih proizvoda koja je, pretpostavljam, mnogo veća. Izvoz hrane za pse i mačke za maloprodaju povećan je sa 4,5 miliona tona u 2003. na 10,1 miliona tona u 2021. i verovatno preko 11 miliona tona u 2022. Ukoliko pretpostavimo da je prosečna potrošnja ovih proizvoda po psu ili mački 100 kilograma godišnje (a hrane se i drugim proizvodima) dolazimo do preko 110 miliona pasa i mačaka koji se hrane proizvodima iz uvoza?! Ukoliko je potrošnja manja od 100 kilograma onda je i više od ovog broja, i obratno.
Iz Srbije je povećan izvoz sa 51.544 tona u 2021. na 53.433 tona u 2022. što znači da se iz naše zemlje hrani preko pola miliona pasa i mačaka u svetu.
Ukupna vrednost svetskog izvoza hrane za pse i mačke za maloprodaju povećana je sa 4,1 milijardi evra u 2003. na 21,7 milijardi evra u 2022, što je povećanje za preko pet puta.
Polovinu ukupnog svetskog izvoza mogu da objasne Nemačka (12,4%), SAD (11%), Tajland (10,7%), Francuska (9%) i Poljska (7,6%).
Srbija je sa 145,7 miliona evra bila na visokom 23. mestu u svetu i učestvovala je sa 0,67% u ukupnom svetskom izvozu. Od susednih zemalja veću vrednost izvoza imala je samo Mađarska.
Interesantno je da je u 2022. izvoz ovih proizvoda iz Ruske Federacije, pod uticajem trgovinskih sankcija, prepolovljen, dok je iz Ukrajine, uprkos ratnim razaranjima povećan za preko 10%. Ljudi mogu slobodno da stradaju ali se kućni ljubimci moraju nahraniti.
Svetski izvoz ovih proizvoda imao je rekordnu stopu rasta u 2022. od 21% (uvoz 24,2%), i u odnosu na pred-pandemijsku 2019. vrednost izvoza povećana je za 60%, koliko je, pretpostavićemo povećan i broj ovih najboljih čovekovih prijatelja.
Uvoz hrane za pse i mačke je više diversifikovan od izvoza te je potrebno prvih devet visoko razvijenih zemalja (uključujući tu i Poljsku) da bi se objasnila polovina ukupne vrednosti.
Srbija je ovde na 52. mestu i sve susedne članice EU imaju veću vrednost uvoza, što dokazuje da su napredovale više ne samo u ljudskim, već i u psećim pravima.
Srbija je do 2015. godine bila neto uvoznik ovih proizvoda. Od 2016. je suficit u robnoj razmeni ovim proizvodima počeo da raste geometrijskom progresijom, sa 4,2 miliona evra u toj godini na 85,8 miliona evra u 2022.
Vrednost izvoza u 2022. bila je gotovo dva i po puta veća od vrednosti uvoza.
Podaci o vrednosti mogli bi da nas odvedu do pogrešnog zaključka da iz Srbije hranimo dva i po puta više pasa i mačaka u odnosu na naše ljubimce koji se hrane iz uvoza (rekli bi: auto-šoviniste).
Kada bacimo pogled na količinu kojom se trguje dolazimo do gotovo identične težine od 52.277 tona u 2022, kao kod izvoza. Uvoz je povećan za 70% u odnosu na 2019, pa na osnovu toga možemo proceniti da je broj ovih auto-šovinističkih pasa i mačaka u Srbiji povećan za preko 200 hiljada, sa oko 300.000 na preko 520.000. To je uporedivo sa brojem stanovnika „u krugu dvojke“ (ili na Novom Beogradu) i izgleda realno. Pretpostavićemo da se povećao i broj patriotskih pasa i mačaka, koje se hrane iz domaće proizvodnje, ali za koliko, trebalo bi da znamo proizvedenu količinu, pa da je umanjimo za izvoz.
Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija
