Из корена овог братства су „изникли” Сошићи, Рмандићи, Стијеповићи и Ћировићи
Како је задужбина Немањића манастир Морача, на пола пута између Подгорице и Колашина, вековима дочекивао, недрио и испраћао бастадуре племена Роваца, Мораче, Братоножић, Куча, Пипера и њихове стотине братстава, тако је отворио своје двери и благословио десетине свих генерација братства Томић.
Не би можда ова прича била толико значајна да, некада бројно, братство Томића није напустило кућне прагове и из свих крајева света стигло на братственички договор да се огњишта поново зажижу. Бројни порушени гробови и зидине сведоче да су ту некада живели, школовали се у манастирској школи у Колашину, а онда одлазили у свет. Историја манастира Морача сведочи да је ово древно здање саграђено на имовини њиховог родоначелника попа Томића, који је, по предању, земљу и Цркву Светог Николе у којој је служио, поклонио краљу (кнезу) Стевану Вуканову Немањићу за градњу манастира. Те књиге староставне сведоче да су из корена морачких Томића „изникла” братства Сошићи, Рмандићи, Стијеповићи и Ћировићи.
Томићи су приредили свечану академију на којој су запажена излагања имали доц. др Слободан Бобан Томић и докторанд Теолошког факултета у Солуну Андрија Сошић.
„Родоначелник братства је поп Сава Соа Томић, који је као награду за уступање земљишта и цркве краљу Немањићу од њега добио велики земљишни посед (феуд) у Горњој Морачи и постао прва знаменита личност горњоморачке историје и традиције с много локалних прича и легенди о њему које су се сачувале до данас. Војвода Радосав Томић помиње се у турском дефтеру из 1477. године као војвода у Горњој Морачи, која је тада имала 59 кућа. Његов ближи потомак је војвода Сошица, који се иселио из Мораче средином 16. века. Калуђер игуман морачког манастира Тома, у историјским изворима обновитељ манастира из 1574. године, пошто је 71 годину био без крова, по предању је припадник морачких Томића. Војвода Радуле Томић био је горњоморачки војвода око 1720–1737 године. Морачки војвода Радуле у савезу с Ровчанима похарао је већи део турског града Колашина 1737. године, током тадашњег устанка против Турака у контексту рата Аустрије и Турске”, рекао је доктор Слободан Томић.
Навео је да је знаменита личност Илија Ђедовић-Томић, народни посланик (депутат) који је „представљао обе Мораче у делегацији приликом склапања Букурешког мира 1812. године, ради признавања статуса слободне Херцеговине од стране Русије (уз помоћ Карађорђеве Србије), која у том тренутку то није могла да издејствује од Турске царевине. Добио је и барјак од Карађорђа”.
Није заборавио да истакне да „данас од Томића скоро да нико не живи стално у Морачи, јер су се раселили по многим градовима Црне Горе и Србије, а има их у западној Европи и Америци”.
Судија Сава Н. Томић, председник Горњоморачке општине у четири мандата, носилац је тадашњих највиших одликовања – Златне Обилића медаље, Ордена Светог Саве и десетак осталих ратних и мирнодопских одликовања. Беседећи, Андрија Сошић је рекао: „Сећање на своје корене, чување традиције и дубоко историјско памћење особине су које красе благочестиви народ целе Црне Горе, па се тако и наше братство, упркос честим и великим невољама с којима се кроз историју суочавало, непрестано трудило да сачува памћење о свом пореклу и коренима”.
У делу Културно-уметничког програма учествовали су гуслари Бошко Вујачић, Слободан Бобан Томић, Мидо Тодоровић, док су богат музички програм реализовали солисти Жиле Живковић и Ранко Делић. Браственичка слова изговорили су и мр Здравко Томић, Миомир Мишо Томић, отац Петар (изасланик игумана Рафаила), Влатко Стијеповић, Мирко Рмандић, Саво Ћировић, Зоран Томић и домаћин скупа Сретен Томић.
Извор: Новица Ђурић/Политика
