Четири велика имена науке, четири нобеловца, у сусрет научном скупу под називом Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023, коју у октобру организује Универзитет Црне Горе, дали су за наше студенте кратке поруке. Поруке су заправо уједно и одговори на питања зашто су добили Нобелову награду, који савјет имају за студенте, шта памте из студентских дана и како виде Црну Гору и шта препоручују као кораке за развој науке у њој
Четири велика имена науке, четири нобеловца, у сусрет научном скупу под називом Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023, коју у октобру организује Универзитет Црне Горе, дали су за наше студенте кратке поруке. Поруке су заправо уједно и одговори на питања зашто су добили Нобелову награду, који савјет имају за студенте, шта памте из студентских дана и како виде Црну Гору и шта препоручују као кораке за развој науке у њој.
Оригиналне изјаве на енглеском језику доступне су у документу MICRO-INTERVIEWS with selected Nobel Laureates.
Нобеловца Дена Шехтмана ( Dan Schehtman) имали смо већ прилике да чујемо на прошлогодишњем скупу који је УЦГ организовао заједно са Црногорском академијом наука и умјетности. Нобеловац Константин Костја Новоселов (Konstantin Kostya Novoselov) отвара скуп ове 2023. године. Нобеловце Жан Мари Лена (Jean Marie Lehn) и Курт Вутрича (Kurt Wüthrich ), позвали смо да отворе наредне скупове, 2024. и 2025. године.
Ден Шехтман је добитник Нобелове награде у области хемије, 2011. године.
Шта је суштина научног открића због којег сте добили Нобелову награду?
Наука о кристалографији започела је основним експериментом фон Лоуеа који је извео први рендгенски снимак експеримент дифракције на кристалу. Кристал који је фон Лу проучавао био је уређен и периодичан као и хиљаде кристала проучаваних током 70 година, све до 1982. Временом је дефиниција кристала усвојена од стране заједнице кристалографа и цијеле научне заједнице. У суштини, дефиниција је била – кристал је чврста супстанца, материјал у коме су атоми уређени и периодични. Ова дефиниција је заснована прије на запажањима него на теорији. 1982. открио сам нову класу кристала који су поређани, али не периодични, преносним електроном микроскопија. Нови поредак је назван квазипериодични. Моје откриће је створило промјену парадигме у кристалографији за коју сам добио многе награде, укључујући и Нобелову награду.
Шта је ваша најважнија порука студентима Универзитета Црне Горе?
Добар научник је особа која разумије природу, која разумије законе хемије, физике, математике, информатике као и физиологије и термодинамике, али прије свега, он или она је „стручњак“ у једној области науке. Ако желите да успијете као научник, изаберите тему која вам се свиђа и покушајте да будете број један у њој, број један у вашем разреду, број један у вашој школи, у вашој земљи, у свијету. Уз обиље информација које су данас доступне, то можете учинити. Ако то урадиш, обећавам ти велики успјех као научника.
Која је ваша најимпресивнија успомена из студентских дана?
Био је то напоран рад током мојих бечелор година на Тецниону, Хаифа, Израел, затим током времена када сам радио мастер истраживање почео сам уживати у науци. Свиђао ми се креативни дио научног рада. Током докторских студија постао сам стручњак за анализу микроструктуре металних кристала трансмисијском електронском микроскопијом и заљубио се у невјероватну способност микроскопа.
Какву представу имате о Црној Гори и шта предлажете за унапређење науке у Црној Гори?
Посјетио сам Црну Гору више пута на позив и љубазно гостопримство професора Вељка Милутиновића. Црна Гора је прекрасна земља са прекрасним крајоликом. Има минерале и плодно пољопривредно земљиште, с обиљем воде. Био сам импресиониран љепотом земље и Боке которске. Унапређење науке у Црној Гори захтијева стратешку одлуку Владе. Захтијева неколико акција, међу којима – подучавање младих модерној науци, почевши од вртића, велика улагања у научне универзитетске одсјеке, стипендије талентованим студентима науке и понуду позиција универзитетских професора истраживачима тек након постдокторскихи студија у водећим свјетским лабораторијима, с доказаним успјехом као што је ауторство добро цитираних научних чланака.
Константин Костја Новоселов добитник је Нобелове награде за физику 2010. године, за заједнички рад са научником Андреом Геимом. Он ће ове године отворити научни скуп.
Шта је суштина научног открића због којег сте добили Нобелову награду?
Показали смо да дводимензионални материјали могу бити стабилни и доступни за истраживање и примјену. Такође, демонстрирали смо веома необична својства графена – дводимензионалног облика угљеника.
Шта је ваша најважнија порука студентима Универзитета Црне Горе?
Не слушајте савјете. Слиједите своја интересовања.
Која је ваша најимпресивнија успомена из студентских дана?
Пуно слободе, пуно отворених прилика. Имао сам срећу што сам могао да се опробам у различитим областима науке, технологије, бизниса. То ми је пуно помогло у животу.
Какву представу имате о Црној Гори и шта предлажете за унапређење науке у Црној Гори?
Прелијепа земља са веома вриједним и посвећеним људима. Постоји само један пут за природне науке – подршка талентима. Црна Гора има довољно талентованих, али сваком таленту треба подршка.
Жан Мари Лен, нобеловац позван да отвори научни скуп у 2024. години на Универзитету Црне Горе. Престижну свјетску награду је добио заједно са још два научника Donald J. Cram i Charles J. Pedersen за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама високе селективности.
Шта је суштина научног открића због којег сте добили Нобелову награду?
Проучавање хемијске основе препознатљивости молекула, а затим се развила супрамолекуларна хемија.
Шта је ваша најважнија порука студентима Универзитета Црне Горе?
Наука обликује будућност човјечанства. Учествујте!
Која је ваша најимпресивнија успомена из студентских дана?
Чекање да урадим основно истраживање.
Какву представу имате о Црној Гори и шта предлажете за унапређење науке у Црној Гори?
Не пада ми ништа на памет осим да радите напорно и да будете креативни!
Курт Вутрич, добитник је Нобелове награде за хемију 2002, коју дијели са колегама научницима ( John B. Fenn i Koichi Tanaka). Он је позван да отвори научни скуп на Универзитету Црне Горе у 2025. години.
Шта је суштина научног открића због којег сте добили Нобелову награду?
Способност визуализације биолошких макромолекула у миљеу раствора који личи на окружење у телесним течностима, где ова једињења обављају своје физиолошке функције.
Шта је ваша најважнија порука студентима Универзитета Црне Горе?
У сваком тренутку вашег живота потрудите се да извучете оно што је најбоље у датој ситуацији.
Која је ваша најимпресивнија успомена из студентских дана?
Осјећај узбуђености због првих оригиналних открића.
Какву представу имате о Црној Гори и шта предлажете за унапређење науке у Црној Гори?
Увијек покушајте оно што најбоље можете и уз то се забавите.
Извор: УЦГ
