Ове године обележава се јубилеј – сто година рођења сликара, академика и, како наслов каже, бунтовника, Милорада Бате Михаиловића – поводом чега је у Галерији САНУ отворена изложба његових радова која ће вас упознати са стваралаштвом овог изузетног уметника или вас подсетити на исто. Изложба је конципирана у три сегмента: почиње такозваним апстрактним пејзажима, сликама великог формата насталим у Паризу педесетих и шездесетих година прошлог века. Овај период се сматра најзначајнијим периодом сликарства Милорада Бате Михаиловића.

Пише: MoonQueen
Шта су то апстрактни пејзажи, запитаће се свако коме тај термин није близак. Њега је сковао француски ликовни критичар Мишел Рагон педесетих година 20. века како би описао доминантну струју у сликарству тих година – апстрактне мотиве који упориште налазе у природи, што је тема и Михаиловићевих слика из истог периода. Уопште, места боравка оставиће снажан утисак на сликара који је велики део радова посветио градовима у којима је најдуже живео и стварао, или која су га на посебан начин инспирисала. У питању су Београд, Париз и Њујорк који Михаиловић посећује неколико пута током шездесетих година и којем ће посветити серију слика.

Управо ове серије апстрактних градских пејзажа посвећених градовима чине други део изложбе. Најчешћи међу њима су прикази Београда, који је сликар доживљавао као личност коју ће много пута насликати, са носталгијом се присећајући дана проведених у овом граду. „Мени је формула града остао Београд”, изјавио је Михаиловић, чије је осећање Београда обојило и ране париске пејзаже и утицало на потоње перципирање Њујорка.

Најмање од свих градова сликао сам град Париз зато што је завршен.
– Милорад Бата Михаиловић

У трећем делу изложбе видећете Михаиловићеве ране радове, у којима фигурација још увек има предност над апстракцијом. Уз понеки пејзаж (којима припадају и мени најзанимљивије слике ове изложбе: Стари Бар приказан као мистични вилински град у измаглици и Процесија на Kорчули, религиозно-магична антрополошка студија острва) овде се налази и већи број портрета (међу којима је и изузетно интиман и љубак приказ супруге Љубинке за столом), један аутопортрет, затим слика социјално ангажоване тематике блиске добу у којем је настала – Пруга; али и нешто необичнија представа Србија са волом,где ме је визуелно решење Србије подсетило, случајно или не, на приказе светих ратника из манастира Манасија. Стога, уживали у апстрактној уметности или не, на изложби Милорад Бата Михаиловић – поводом стогодишњице рођења бунтовника академика имаћете прилике да се упознате са широким спектром тема и мотива овог уметника и, сигурна сам, пронађете барем једну слику коју вам прија да посматрате. Изложба ће бити отворена до 13. августа, те не пропустите да је посетите.

Милорад Бата Михаиловић рођен је 8. фебруара 1923. године у Панчеву. Студије започиње на Правном факултету у Београду, са којег се убрзо исписује да би 1946. године уписао Академију ликовних уметности у класи професора Ивана Табаковића. Међутим, већ наредне године Михаловић заједно са групом колега (међу којима су били Петар Омчикус, Миодград Мића Поповић, Милета Андрејевић, Kосара Бокшан, Вера Божичковић и његова будућа супруга Љубинка Јовановић) напушта београдску Академију и одлази у Задар у намери да слика слободно, ван наметнутих норми социјалног реализма. Због тога ће се реч „бунтовник” често наводити као епитет уз име Милорада Бате Михаиловића. Лето проведено у Задру 1947. године оставиће одређене последице на рад ових уметника названих Задарска група – по повратку у Београд биће избачени са Академије. Другу значајну прекретницу у Михаиловићевом стваралаштву обележиће одлазак у Париз 1952. у којем ће живети и стварати наредних деценија, повремено се враћајући у Београд. Године 1985. Михаиловић постаје члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је 23. априла 2011. године у Паризу.
Извор: casopiskus.rs
