Čujemo svakodnevno: društvene vrednosti ne postoje; opsednuti smo sobom zbog društvenih mreža; ljudi su pokvareniji i agresivniji više nego ikad. Zatrpani vestima o ratovima, oružanom nasilju, zločinima iz mržnje i obespravljenosti – čini nam se da svaki dan donosi nove dokaze da čovečanstvo tone ka moralnom sunovratu. Ali da li je stvarno tako?
Istraživanje psihologa Adama Mastrojanija i Danijela Gilberta kaže da je ovakvo gledište moćna i uporna zabluda. Decenijama, kada se od ljudi, širom sveta, traži da uporede moral današnjice sa moralom iz prošlosti, uvek će u velikoj većini izjaviti da se moral pogoršava. Ali kada je u anketama postavljano pitanje o trenutnom stanju morala, odgovori učesnika su ostajali relativno stabilni tokom vremena – što ukazuje da je ova percepcija opadanja lažna.
„Ovaj intenzivan osećaj koji imamo da su sve ove gadost koje danas vidimo nove – to je zabluda“, naglašava Mastrojani, glavni autor rada, koji je objavljen u časopisu Nature, prenosi Vašington post. „Činjenica da vam se čini da znate, nije dokaz da stvarno znate (da je moral opao).“
Mastrojani napominje da njihov rad nema za cilj da negira veoma realne krize sa kojima se današnje društvo suočava. „Reći da stvari nisu postale gore, ne znači da su stvari dobre“, dodaje. Pre bi se moglo reći da: „Imamo epidemiju jedne bolesti, a zaboravljamo prethodnu epidemiju. Uvek nam se čini da su današnji događaji jedinstveno lošiji.“
Džon Doris, profesor filozofije na Univerzitetu Kornel, kaže da „pozdravlja ovu studiju“, mada za njega nalazi nisu iznenađujući. „Jedan pesnik je davno rekao: ‘Svet stalno propada’.“
Ova iluzija moralnog pada, kako je nazivaju istraživači, ima trajni odjek. Pre dve hiljade godina, rimski istoričar Livije je oplakivao „potonuće temeljnih moralnih načela“ koje je donelo „mračnu zoru našoj današnjici“, pišu istraživači. To je vrsta čežnje za prošlošću koju političari pokušavaju da iskoriste tokom kampanje – i vrsta međugeneracijske tuge koju pojedini članovi porodice često zastupaju na porodičnim okupljanjima.
Mastrojani kaže da ga je to stalno idealizovanje prošlosti strašno nerviralo. „Čitav život sam slušao kako se ljudi žale da stvari nisu tako dobre kao što su nekada bile“. Stalno je slušao stvari kao što su: „’Nekada si mogao noću da ostaviš otključana vrata. Nekada ste mogli da verujete političarima’, ali oni često ne mogu da potkrepe te tvrdnje“, ističe psiholog.
Kako bi pronikao u ovaj način rezonovanja, Mastrojani je pregledao istraživanja koja su u poslednjih 70 godina sprovele velike istraživače agencije – uključujući Pju, Galup i publikacije kao što su Ekonomist i Vol strit džurnal – koji su anketirali oko 220.000 Amerikanaca da li i koliko smatraju da se moral vremenom promenio. Na oko 84 posto pitanja, većina Amerikanaca je rekla da je moral opao. Odgovori u istim anketama sprovedenim u 59 drugih zemalja imali su slične nalaze, ustanovili su autori.
Pa ipak, kada je Mastrojani analizirao druga pitanja iz anketa sprovedenih od 1965. di 2020. u kojima je od četiri i po miliona ispitanika traženo da procene trenutni moral u društvu, njihovi odgovori su izgledali stabilno, vrlo malo potkrepljujući tezu da je moral na silaznoj putanji.
Autori su takođe tražili od svojih ispitanika da uporede sadašnji moral sa onim u prošlosti i otkrili su da su uvek uhvaćeni u istu zamku. Na percepciju anketirnih su mali uticaj imale politička orijentacija i godine – konzervativci i stariji ljudi su imali tendenciju da registruju više moralnog pada – ali liberalni i mlađi učesnici su bili na istoj liniji razmišljanja.
Iako postoji nekoliko mogućih razloga za ovu zabludu, pretpostavlja Mastrojani, ona može biti posledica duboko ukorenjenih pristrasnosti. Studije su pokazale da ljudi prednost daju negativnim informacijama u sadašnjosti, ali s druge strane, negativni događaji mnogo lakše blede iz našeg sećanja i daju prošlosti ružičasti ton koji nedostaje sadašnjosti, navode autori istraživanja. Rezultat je neka vrsta izobličenja kao u retrovizoru: put iza nas izgleda glatkiji, a onaj na kome se nalazimo deluje grubo i prirodno je da zaključimo kako smo verovatno negde pogrešno skrenuli.
Posledice ovoga mogu biti značajne. Lijan Jang, psiholog na Bostonskom koledžu, primećuje da to kako doživljavamo moral drugih utiče i na naša moralna načela. „Ako mislim da moral ljudi oko mene opada, onda bi me taj moj pesimizam mogao navesti da snizim sopstvene moralne standarde“, napominje Jangova. Mastrojani i Gilbert navode u radu da takvi stavovi mogu navesti ljude da izbegavaju kontakte sa strancima i da ne veruju u njihove dobre namere, što bi „bio čin koji bi samo produbio zablude.“
Zanimljivo je, međutim, da su istraživači pronašli način da potencijalno umanje ovu zabludu, tako što su tražili od ispitanika da ocene moralna načela ljudi iz svog bliskog okruženja.
„Svi su izolovali svoja ostrva i govorili ‘ljudi na mom ostrvu su dobri, ali svi oko nas su sve gori’“, navodi Mastrojani. „Ali i ljudi sa tih drugih ostrva su imali isti odgovor.“
Izvor: Washington Post/RTS
