У архиви Митрополије чува се посланица митрополита Амфилохија упућена црногорској јавности у новембру 2017.г. у којој блаженопочивши митрополит позива ликвидаторе и егзекуторе мафијаших убистава да престану са тим братоубилацким гријехом.
Драга дјецо духовна,
Љубљена хришћанска браћо и сестре,
На овогодишњи празник Свети дан Лучиндан, када помињемо имена Апостола и јеванђелиста Луке и нашег миротворца Светог Петра Цетињског и Петра II Ловћенског Тајновидца, молимо се Господу Његошевим ријечима ”Црна Гора изгуб да намири”, и да нам ”проведри више Црне Горе”. Свјесни смо да овдје под Ловћеном вијековима живимо као народ који је мали бројем, и оскудан у материјалним моћима, али препун вјере у Бога. Нас је само натприродно Божије присуство, и Његова близина, учинила још живима и постојећима – људима од интегритета, упркос безбројним напастима које су до сада настојале да нас уклоне. Благодаримo Творцу, који нас не заборавља, и који нас чува у овом пролазном свијету, спремајући за нас вјечни живот. Онај вјечни живот који свједоче нетрулежне мошти наших Светитеља: од руке Светог Јована Крститеља и Архиепископа пећког Арсенија, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског до преподобног Симеона Дајбабског.
У ове дане, окупљамо се посебно око ћивота Светог Петра Цетињског, који је по свему, образац наше вјере и врлинског живота. Он је примјер нашег односа према Богу и ближњима и наше постојаности пред свјетским стихијама. Ми у Црној Гори, који имамо њега, никада пред Богом не можемо рећи, да нијесмо знали како, и да нијесмо имали куда. Зато, овај Лучиндан дочекујемо као људи који имају разлога да се надају, да вјерују и да их ништа не може поколебати да скрену с пута Божије и људске правде.
Пред данашњим искушењима, каква год да су, стојимо са истим увјерењима, да нас једино сила Вишњега може држати у постојању и напретку, и подарити нам вјечно спасење. А није мали број невоља које нас одвајају од нашег јединог Доброчинитеља и Спаситеља и ћивота Његових угодника. Као прво, начин живота и навике других народа, које не приличе ни њиховим изворним културама, овдје, на силу унесене међу нас, праве смутњу и невоље. Морални разврат и невиђена глад за земаљском храном (хљебом и играма), донијела су у наше домове мржњу међу браћом и удаљиле дјецу од родитеља. Никада у свом постојању, житељи Црне Горе нијесу тако безобзирно настојали да се обогате на штету другога, као што то чине данас. На штету комшије, пријатеља, а поготово на штету оних који су запослени и унајмљени да раде под њиховим кровом.
А опет, никада више није било оних Црногораца без имања и без посла, него данас. Мали број њих нешто уопште зарађује, а већина то ради на штету запослених и оних који купују и користе њихове услуге. Ако неко од наше браће и сестара има срећу да негдје ради – тај нема слободног дана, многи немају ни осигурања, ни пристојне плате. Такви нијесмо били никада једни према другима, него смо знали и умјели, по јеванђелски, да чинимо чашћу ”једни друге већима”. Један мали број се енормно обогатио на рачун других.
Породични живот, и његове вриједности, били су кроз вијекове темељ свега онога што сматрамо вриједним у Црној Гори. Мајке су рађале дјецу, а очеви били пожртвовани у заштити и подизању своје породице. А данас живимо у духу којим само себи угађамо, често одбацујући и дјецу и породицу, по оној старој ”Ево ти га робе, нећу ти га Боже”! И то све зарад задовољства ситних, сопствених саможивих страсти. Оно што је до јуче било непристојно поменути, и што је изгледало као највећа псовка и грдња, то данас, појединима, представља ”понос” – а све је усмјерено ка томе, да нас сјутра буде мање, да се раслабимо и да нестанемо као народ. Данас се на нас, у 21. вијеку, односе оне ријечи које је апостол народа Павле, изговорио у 1. вијеку, прије равно 2000 година: ”Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да бешчасте тијела њихова међу њима самима. Који замијенише истину Божију – лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…” (Рим. 1, 24-27)
Од свега је најопасније продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом.
Из свега овога се рађа највеће зло, које нас је у овим данима могло задесити, а то су бројна убиства и међусобице, братска крв, која се лије улицама Подгорице, Бара, Никшића, Херцег Новог, Котора, Будве, Цетиња… Ради чисте похлепе и пролазне земаљске моћи, која дефинитивно није од Бога; ради новца добијеног од дроге и алкохола, ради интереса центара моћи, па и оних који нијесу у нашој земљи – особито млађи људи по Црној Гори убијају један другога. И то раде немилосрдно, не презајући од тога да страдају и невини, они који никаквог додира немају са тим пословима. Млади момци, они који би требало да буду слични онима које Његош у ”Горском вијенцу” назива цвијетом и снагом Црне Горе, узимају једни другима живот, и тако дају повода за крвну освету, већу и страшнију од оне против које се борио Свети Петар Цетињски! Тако Црна Гора, данас страда, ради усијаних глава, и губи младе животе, што нам теже пада од оних губитака на Скадру или Вучијем Долу. Јер, тамо су главе падале у борби са спољним непријатељем, и у јуначком мегдану, а данас у мучким, кукавичким засједама и то од братске руке!
Са мученичког и крвавога али очинскога и миротворачкога трона Светог Петра Цетињског, упућујем пастирски позив, свима онима који на било који начин скрећу са пута Светог Петра Цетињског Чудотворца и помиритеља, особито онима који проузрокују и који су уплетени у ова нова братоубиства и крвопролића, и који, отимајући једни од других, живећи у новим крвним осветама, да моментално престану са сваким насиљем и неморалом. Нека више нико не чини неправду браћи својој, отимачином и угрожавањем живота ближњих својих! Ко послуша овај мој позив, нека је благословен од Бога, што се уздржао од било каквог насиља и крвне освете и даљег чињења смртнога гријеха! А ко не послуша, него и даље ради, директно или преко других, на неправдама и братоубиствима, нека је, ријечима Светога Петра Цетињскога, удаљен од Бога и спасења – у вијекове вијекова!
Лучиндан 2017. године
Извор: Митрополија црногорско-приморска
