Јучерашњи дан у политичком смислу био је тежак и дуг, посебно за господина Владимира Јоковића, предсједника СНП-а.
Градоначелник Никшића господин Марко Ковачевић нашао се под лупом медијских, јавних и полицијских истражитеља, будући да је остало нејасно да ли је положај његовог средњег прста приликом интонирања химне некакав плански осмишљен и непримјерен гест ‒ чин вријеђања државних симбола, или је пак посриједи оно што је сам градоначелник устврио, да је, наиме, покушавао да подеси каиш свога сата. Аналитичке страсти су скочиле на куб на друштвеним мрежама! Но, ако се неко из региона или из далека бавио овом темом, могао би ваљда да најави вијест уз одредницу: Бизарно! Читаво друштво анализира… Искрено, не зна човјек шта би смислено поводом свега могао рећи.
ОДТ се прије овог случаја нашао у медијској пажњи највљујући да ће оцијенити да ли су некадашњи премијер Душко Марковић и чланови његове владе починили продужено кривично дјело несавјестан рад у служби… Видјећемо, ваљда.
Бизарности је било и у србијанском парламенту. Позиву опозиционара да се одржи минут ћутања поводом недавног упкојења чувара српског гробља, Зејтнлика, Ђорђа Михаиловића, није се одазвала посланичка већина. Галама и добацивање скочило је на куб.
У бурном дану, вербални обрачун министра Филипа Аџића и извршне директорице МАНС-а Вање Ћаловић Марковић у емисији Рефлектор (ТВ Вијести), такође, је понудио у једном тренутку отужну буку, те је водитељка замолила да се емитују реклама, како би, можда, министар Аџић успио да стиша „октаве“ свога гласа; очевидно, и љутњу изазвану жестоком аргументацијом директорице МАНС-а.
Дочим, посебно је било тешко гледати наступ на једној телевизији „генерала без војске“, тј. господина Владимира Јоковића.
Говорио је, не без туге, о својим одбјеглим министрима и истакнутим члановима. Говорио, све се позивајући на љубав и „часни дио СНП-а“. Поручио је јавности да је љут на себе што је као предсједник партије дозволио да се „све ово догоди“. Можда би имало смисла да је поднио оставку, као у спорту, када неки клуб разочара, препород може доћи једино смјеном тренера, оног главног, не кондиционог.
Милован Урван
