На Универзитету Црне Горе, у октобру 2023. године, поново ће се окупити највећа имена у свијету науке која потичу са ових простора, а своја научна истраживања реализују на престижним институцијама у Америци и Европи. Почасни гост овог скупа, ове године под називом Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023, биће и Нобеловац Константин Костја Новоселов, најпознатији по изолацији графена на Универзитету у Манчестеру 2004. године и стручњак за физику кондензиране материје, мезоскопску физику и нанотехнологију. Тим поводом, за сајт Универзитета Црне Горе, разговарали смо се ректором Универзитета Црне Горе проф. др Владимиром Божовићем.
Када ће се организовати скуп Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Свечано отварање на којем ће говорити Нобеловац Новоселов, према плану конференције, биће 18. октобра у 9.00 часова у Ректорату УЦГ, а скуп ће трајати до 19. октобра 2023. Вјерујем да ће чињеница да већ другу годину заредом имамо Нобеловца и бројне научнике са престижних свјетских универзитета, бити довољно добар разлог да медији, тим и шира јавност адекватно испрати овај скуп.
Шта Универзитет Црне Горе и држава Црна Гора добијају организацијом овог скупа?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Увијек је добро да свјетску научну елиту приближите нашим младим истраживачима, да тај контакт учините непосредним. Тиме се отварају могућности сарадње на пројектима од интереса за науку Црне Горе. Развој науке на Универзитету Црне Горе је, наравно, од значаја за цијелу земљу, за њен развој.
Колико очекујете да ће бити учесника на овом скупу?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Водећи рачуна о томе да избор тема буде нешто што је усклађено са стратешким правцима развоја Црне Горе, дошли смо до 24 учесника. За пар дана скупа, вјерујемо да је то оптималан број. Међутим, с обзиром да је интересовање за учешће у раду већ сад прилично, могуће је да ће тај број порасти.
Која је организациона схема скупа?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Овај скуп је посвећен природним наукама у најширем смислу. Науке и научне области које ће бити обухваћене ове године су: математика, физика, медицина, генетика, геофизике, енергетика, информатика… Могуће да ће и овај скуп нарасти ако се буде ширио скуп учесника. Планирамо да сваки учесник говори више пута.
Најприје, 15 минута пленарно, на начин разумљив и доступан онима који нису експерти у датој области.
Потом, учесници говоре по 30 минута у једној од осам паралелних сесија. У тим сесијама се већ подразумијева одређен специјалистички ниво знања слушалаца, гдје обично излагачи представљају своје резултате или дају предлог оног што је значајно у последње вријеме у тој области.
Трећи сегмент је планиран као панел од 60 минута са експертима из Црне Горе. Ово је дизајнирано управо због снажнијег повезивања научника матице и дијаспоре, а и због, како је наведено, изоштравања фокуса на одређене теме од значаја за развој земље.
Поред ових, формалних догађаја научног карактера, планирамо и неколико других који такође имају функцију приближавања и увезивања науке у Црној Гори са успјешним научницима из дијаспоре. Прелиминарни списак оних који су потврдили учешће ускоро ће изаћи на веб порталу Универзитета Црне Горе.
Прошле године, акценат је био и на повезивању младих научника са нашом научном дијаспором. Да ли је то и ове године циљ?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Прошлогодишњи догађај, а надамо се да ће и овогодишњи, отворио је врата свјетских лабораторија за талентоване младе људе са Универзитета Црне Горе. Наш циљ је да се повежу са свјетским центрима и да знање и креативне смјеле и нове идеје донесу у Црну Гору, оживе их и потпомогну развој не само Универзитета Црне Горе већ да буду и покретачи развоја државе. Због тога Универзитет Црне Горе све више, у складу са стратешким циљевима, настоји да буде отворен ка свијету. О томе говоре и два чланства која су нам отворила врата сарадње са најпрестижнијим европским институцијама и могућност да дамо свој допринос у Европском простору високог образовања – пуноправно чланство у конзорцијуму европских универзитета УЛИСЕУС и чланство у мрежи Европског колеџа за безбједност и одбрану (ЕСДЦ). За мали универзитет који долази из земље која није чланица Европске уније, успјех је велики, једнако као и чињеница да смо у том европском простору препознатљиви и као носиоци логоа Изврсности људских ресурса у истраживању, који додјељује Европска комисија.
Недавно је Универзитет Црне Горе расписао и позив за додјелу стипендија за научноистраживачки рад у иностранству младим истраживачима?
РЕКТОР БОЖОВИЋ: Ријеч је о још једном подстицају за 10 младих истраживача који имају могућност да, уз стипендију Универзитета Црне Горе, бораве на реномираним високообразовним, научноистраживачким институцијама и високо развијеним компанијама које у свом саставу имају развојно-истраживачке центре у Европи. Боравци се организују у оквиру програма за подршку развоја науке и усавршавања кадрова на Универзитету Црне Горе, као и испуњења циљева Стратегије развоја Универзитета.
Отвореност и размјена знања су важни за развој једног универзитета. У складу са овом премисом смо и расписали позив за три постдокторске позиције за иностране препознате истраживаче, који ће, поред истраживања, дијелом имати и наставне активности на Универзитету Црне Горе, углавном на мастер и докторским студијама.
Чврсто вјерујем да уз догађаје, какав је Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023, у сусрету са највећим нашим именима у свијету науке, дајемо подстрека најталентованијим младим људима од идеје да дају свој максимум на путу науке, те да тај подстрек, са друге стране, вишеструко се узвраћа друштву у којем стварају.
Извор: Универзитет Црне Горе
