Da li u Srbiji zaista duva „vetar promene“? Teško je reći, ocenjuje list „Noje cirher cajtung“, iako je Vučićev legitimitet najžešće doveden u pitanje otkako je na vlasti. Kod režima se, piše list, primećuje nervoza. „Da li u Srbiji duva Wind of Change“, pita se, povodom masovnih protesta, ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung. U komentaru se navodi da je, posle šoka i tuge zbog dva masovna ubistva, „u mnogim Srbima proključao bes“. „On je najpre bio usmeren protiv medija i skandaloznog izveštavanja koje besramno iznosi privatne detalje o počiniocima i žrtvama. No, u Srbiji je kritika medija ujedno i kritika režima“, navodi list. „Jer, mediji (osim nekoliko važnih izuzetaka) nisu akteri javnosti, već instrumenti aparata moći.“
„Protesti, šetnje i stalna okupljanja upravo stvaraju ono što je Srbiji mnogo godine nedostajalo: novu javnost“, ocenjuje u tom komentaru Andreas Ernst, poznavalac Balkana i raniji dugogodišnji dopisnik iz Beograda. „Kod mnogih demonstranata oseća se olakšanje, čak euforija. Tihi bes i privatna frustracija na protestima se pretvaraju u svest da je čovek deo širokog pokreta. Najednom promena deluje zamislivo“, piše u tekstu.
No, da li stvarno duva „vetar promene“? Teško je reći, ocenjuje list, iako je Vučićev legitimitet najžešće doveden u pitanje otkako je na vlasti. „Vučić je učenik Viktora Orbana i primenjuje njegove recepte: (skoro) apsolutna kontrola medija, kršenje principa podele vlasti i, kroz partiju, izgradnja klijentelističke mreže koja seže do poslednjeg sela. Uz to – umereni privredni rast zahvaljujući investicijama iz EU“, piše Ernst. Sada se kod režima primećuje određena nervoza, dodaje se u komentaru, uz podsećanje da je Vučić napustio čelo partije i da su mogući vanredni izbori. „Najpre je vređao demonstrante kao hijene, upozoravao na obojenu revoluciju, a u sledećem trenu je pozivao na dijalog.“
„Istovremeno su mediji konfrontaciju sa Kosovom stilizovali u pretnju od nacionalnog značaja, po ko zna koji put se šire glasine o planovima za ubistvo Vučića. Ipak, čini se da predsednikovim izraelskim spin-doktorima polako nestaje ideja“, piše Noje cirher cajtung. List navodi da idu letnji odmori, koji su za Srbe „svetinja“, te da to govori da bi masovnost protesta mogla da splasne. Pitanje je da li među demonstrantima i opozicijom ima dovoljno talentovanih „političkih preduzetnika“ koji bi „energiju i bes ulice pretočili u pokret i postavili političku agendu“.
„Baš kao u Mađarskoj, i u Srbiji je enormno teško dobiti izbore protiv državne stranke i njenog aparata. Etapni cilj bi moglo da bude osvajanje najvećih gradova, Beograda i Novog Sada“, navodi Ernst, podsećajući da je iz urbanih centara krenulo i krunjenje režima Slobodana Miloševića. „Proteklih sedmica mnogi građani Srbije po prvi put su mogli da zamisle da se bliži kraj Vučićeve ere“, piše ciriški list na kraju: „Još uvek važi da u Evropi svaki autokrata ima rok trajanja.“
Amerikanci hoće Srbiju na strani protiv Rusije
„Srbija važi za saveznika Rusije na Balkanu. Ipak, poslednje izjave predsednika Aleksandra Vučića seju sumnju u to“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. Tu se misli na „indirektnu potvrdu“ Vučića da je tačno pisanje Fajnenšel tajmsa prema kojem oružje iz Srbije naveliko završava u arsenalu ukrajinske armije. Taj američki list pozvao se na tajne dokumente prema kojima Beograd naoružava Ukrajinu.
Vučić je pak rekao kako „nema sumnje“ da je moguće da deo srpskog izvoza oružja završava u Ukrajini, premda je negirao da se oružje tamo šalje direktno. Indicije o takvom slanju naoružanja nailaze na veliku pažnju, piše Frankfurter algemajne. Jer: „Jedva da u Evropi ima države u kojoj vlasti, mediji i većina javnog mnjenja imaju toliko razumevanja za rusku agresiju protiv Ukrajine, kao što je to slučaj u Srbiji.“
List podseća na izveštaje iz marta, prema kojima je oko 3.500 projektila srpske proizvodnje za višecevni bacač „Grad“ završilo u ukrajinskoj vojsci. Tada je Moskva izrazila „duboku zabrinutost“, a Vučić je kao „notornu laž“ demantovao da se Ukrajina ciljano naoružava. No zvaničnici u Beogradu nisu isključili mogućnost da municija i oružje preko trećih zemalja završavaju u Ukrajini.
Frankfurtski list ističe da se Vučić u razgovoru za Fajnenšel tajms „trudio da umanji značaj svojih kontakata s Vladimirom Putinom, kojima se inače kod kuće često hvali“. Rekao je da se nisu ni čuli duže od godinu dana.
List ocenjuje da i izjave Kristofera Hila, američkog ambasadora u Beogradu, ukazuju da su nedavne oštre američke kritike na račun Prištine povezane s tim što „Sjedinjene Države po svaku cenu žele da pozicioniraju Srbiju protiv Rusije i stoga podržavaju Vučića“. Hil je, naime, rekao da je Ukrajina trenutno važnija od svih drugih tema u Evropi i sa su u tom poslu svi neophodni – očito misleći na Srbiju.
N. Rujević
Izvor: DW
