U prvom krugu izlaznost je bila čak 89 odsto što pokazuje koliko su Turci okrenuti demokratiji. Dok Erdogan ima puno razloga za zadovoljstvo pošto je potvrdio da je „majstor preživljavanja“, njegov rival Kemal Kiličdaroglu najverovatnije će politički postati deo istorije.
Lider Turske Redžep Tajip Erdogan pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj osvojivši 52,2 posto glasova naspram 47,8 koliko je dobio rival Kemal Kiličdaroglu. Izbori u Turskoj bili su prilično neizvesni sve do momenta dok treći kandidat u prvom krugu Sinan Ogan nije javno potvrdio da će podržati u nastavku izbora Erdogana. Tada se dalo naslutiti šta će se dalje događati. Evo pet ključnih zaključaka koji se mogu izvući iz rezultata glasanja u Turskoj:
Erdogan je majstor preživljavanja
Erdoganu će pobeda na izborima produžiti dvadesetogodišnju vladavinu – bio je premijer od 2003. do 2014, a zatim predsednik. Erdogan je uspeo da oblikuje tursku politiku. Godine 2014. postao je prvi predsednik izabran narodnim glasanjem, nakon čega je pobedio na referendumu, koji je promenio upravljanje u Turskoj na predsednički sistem, piše Al Džazira.
Politička mudrost koja mu je omogućila “preživljavanje” rezultat je iskustva iz mlađih dana. Godine 1994. postao je gradonačelnik Istanbula u kojem se pozabavio mnogim problemima s kojima se suočavalo brzorastuće stanovništvo grada, poput zagađenja, odvoza smeća i nedostatka čiste vode.
Erdogan je osnovao Stranku pravde i razvoja (AK Partija), koja je pobedila na izborima 2002. u uslovima finansijske krize. Od tada je AK Partija pobedila na svim nacionalnim izborima na kojima se takmičila i preživela brojne izazove, od kojih je najpoznatiji neuspeli pokušaj državnog udara 2016. Za mnoge pristalice, posebno u srcu Turske Anadoliji i crnomorskoj regiji, on je čovek koji ih predstavlja – bez obzira na to šta njegovi kritičari kažu.
Kiličdaroglu je ispao iz trke…zauvek?
U prvim komentarima nakon što je postalo jasno da će Erdogan ostati predsednik, njegov rival Kemal Kiličdaroglu rekao je da će nastaviti ono što je nazvao “borbom za demokratiju”. “Sva sredstva države mobilizirana su za jednu političku stranku i položena pred noge jednog čovjđeka”, rekao je čelnik Republikanske narodne stranke (CHP). Uprkos gubitku, Kiličdaroglu tek treba da podnese ostavku na mesto čelnika CHP-a. Pozivi da to učini sada će se verovatno povećati.
Sada mnogi opozicioni političari gledaju na Ekrema Imamoglua i Mansura Javasa, gradonačelnike Istanbula i Ankare, kao buduće lidere. Kurde obeshrabrila nacionalistička retorika
Gledajući izbornu kartu u Turskoj, jasno je da je podrška Kiličdarogluu došla iz Istanbula, Ankare, zapadne egejske obale Turske, kao i sa jugoistoka sa većinskim Kurdima. Glasači na jugoistoku nisu glasali za CHP na parlamentarnim izborima (prokurdski Jesil Sol je bio na vrhu), što je znak da je predsednički izbor došao manje zbog podrške stranci, a više zbog protivljenja Erdoganu. Gledajući rezultate drugog kruga izbora, jasno je da je na jugoistoku došlo do značajnog pada izlaznosti Kurda, između pet i osam posto. To je potencijalno mogao da bude odgovor na nacionalističku retoriku koju su usvojili Kiličdaroglu i opozicija u pokušaju da pridobiju podršku birača koji su podržali ultranacionalistu Sinana Ogana u prvom krugu.
Pitanje izbeglica iz Sirije još nije rešeno
Kampanja je sve više poprimala antiizbeglički ton, a opozicija je posebno obećavala da će prisiliti Sirijce i druge izbegličke populacije da napuste zemlju. Tokom prvog kruga izbora Ogan je osvojio 5,2 posto glasova uz podršku novoosnovanog ultranacionalističkog saveza ATA, koji vodi Ozdagova Stranka pobede.
Kiličdarogluova kampanja dodatno je pojačala antiizbeglički ton upozorenjem da bi se broj izbeglica i migranata mogao povećati na 30 miliona.
Retorika je dovela do porasta ksenofobnih komentara, kako na internetu tako i u javnosti i sve nepoželjnijeg okruženja za Sirijce i druge izbegličke populacije.
Demokratija u Turskoj
Zajedničkim parlamentarnim i predsedničkim glasanjem odlučilo se, ne samo o tome ko vodi Tursku, zemlju članicu NATO-a sa 85 miliona stanovnika nego i kako se njom upravlja, gde ide njena ekonomija usred duboke krize troškova života i kakva će biti njena spoljna politika. Iako tačan odživ za drugi krug izbora u nedelju tek treba da bude objavljen, posmatrači kažu da je učešće birača bilo visoko. U prvom krugu izlaznost je bila 89 posto. Dakle, Turska je nacija predana demokratiji.
Izvor: Nedeljnik vreme
