Jovan ćuti, ne možeš mu sa lica pročitati emociju, ali čim razvuče dugmetaru, udari prve tonove, kreće bujica energije, ljubavi. Nikola kad zasvira i zapeva, sve se ori. Braća Stojković žive u zaboravljenoj tački sveta, u Partešu na Kosovu i Metohiji. Nikad nisu svirali van Srbije, ali zvuk harmonike malih virtuoza, odjekuje daleko, čak do Rusije. Desilo se čudo kada je Jovan prvi put uzeo harmoniku, sa pet godina. Više čuda se do danas desilo, pa je sada učenik prve godine muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Vranju i Gimnazije „Bora Stanković“ u gradu u koji svake nedelje uveče putuje iz svog Parteša.
Iz sela je godinama putovao i u Gnjilane, u nižu muzičku školu, roditeljima nije bilo teško da ga vode, sve ih je vodila ljubav prema muzici, jedinom svetlu u mraku tmurne svakodnevice u južnoj srpskoj pokrajini.
Gotovo ceo skromni dom Stojkovića prekrivaju njegove diplome. Jovan je jedan od najboljih mladih harmonikaša u Srbiji, ima čak 28 prvih nagrada sa takmičenja. Upravo se sa zlatom vratio iz Smederevske Palanke, sa Međunarodnog festivala „Muzičko proleće“. „Takmičenje je prošlo odlično, osvojio sam pehar sa drugom, pošto smo nastupali kao duo harmonika. Imali smo 95 bodova. Muzikom se bavim od pete godine, ali sam u muzičku školu krenuo u trećem razredu osnovne“, priča nam Jovan. U Vranju, ovaj talentovani dečak preko nedelje živi u učeničkom domu, a svakog vikenda odlazi kući na Kosovo. „Pa i nije mi se mnogo život promenio u Vranju, za mene nema neke razlike u učenju. Cela nedelja mi je ispunjena obavezama, jer moram i da učim i da sviram, a imam i subotom časove, i nedeljom“, kaže Jovan.
U njivu zbog harmonike
Glava porodice, tata Nenad, kaže da se život svima promenio kad je Jovan počeo da svira, trebalo je doći do škole u drugom mestu, treba mnogo truda i volje da bi se školovalo ovako talentovano dete na Kosovu i Metohiji. Treba i novca. Za 12 godina promenio je 4 harmonike, za poslednju, cela Srbija je skupljala novac, pokazala da nisu sami, pokazala ljubav. „Ja za to, iskreno, nisam imao sredstva, imam još dvoje dece, petočlana smo porodica, radim u lokalnoj samoupravi u opštini Gnjilane. Običan sam radnik, plata mi nije neka velika da bi mogli da to izdržavamo“.
Da bi ispratili talentovanog harmonikaša, Stojkovići su počeli da se bave poljoprivredom, nisu birali posao, jer drugog posla i nema, majka Silvana od rata ne radi, sad je i ona u povrtlarstvu. Odvajaju od duše
Međutim, Jovan je odnedavno stipendista Humanitarne organizacije Kosovsko – pomoravlje, nakon što su mu pomogli da sakupi novac za novu harmoniku bez koje nije mogao u srednju školu. To je u neku ruku spas za Stojkoviće, sigurnost.
„Od stipendije plaća Dom i ostane mu tri hiljade dinara za trošak mesečno. Voleo bi za puno dece da može da se da ta stipendija, jer stvarno znači. Mi smo ovde ograničeni u kretanju, u svemu, živimo po enkalvama, nismo u mogućnosti da dođemo do novca.
Odvaja se, što se kaže, od dušu se odvaja“.
Kuća puna talenata
Dok otac priča, iz kuće ječi ruski „Konj“. Nikola je šesti razred osnovne i peti razred Muzičke škole. Kao i stariji brat, ne voli mnogo da priča pred kamerama, ali da svira i peva, može do sutra. I on se takmiči. „Tek smo se vratili sa jednog, a već danas sam se prijavio za novo takmičenje u Vojvodini, koje se održava 22. maja. Nadamo se da će biti veliki rezultat. Planiram i ja isto kao brat da upišem Srednju muzičku školu u Vranju i da nastavim njegovim stopama“, kaže vedri Nikola. Profesor Ljubomir Đorđević, koji je vodio obojicu kroz prva znanja, kaže da je Nikola čak i talentovaniji od starijeg brata. Pomoć iz Rusije
Obojica mladih harmonikaša mnogo vole da sviraju i srpske narodne pesme, izvorne, najdraži su gosti u svim manastirima na Kosovu i Metohiji, gde oni dođu, tu je radost. Prolama se od „Srpskog grada na Bistrici“, do Johana Sebastijana Baha, koga Jovan obožava. „Za dve nedelje imam novo takmičenje u Smederevskoj Palanci, ono je onlajn, ne moram da idem tamo, već se pošalje snimak. Sada najviše volim da Osviram klasičnu muziku, a omiljna kompozicija mi je „Tokata i fuga““, kaže i uzima harmoniku.
Jovan u Vranju uči u klasi profesora Nebojše Jaćimovića, nada se da će do kraja četvrte godine otići makar na jedno svetsko takmičenje. Posle Vranja, sanja Muzičku akademiju u Beču. Bliže svojim snovima, zahvaljujući stipendiji Humanitarne organizacije Kosovsko – pomoravlje, sada je još četvoro đaka i studenata sa juga. Vesti o stipendiranju najboljih na Kosovu i Metohiji stigle su, zahvaljujući ovoj organizaciji i Sputnjiku, i do Rusije. Jedno dobro srce iz Sankt Peterburga će u narednih godinu dana pomoći još jednom talenatu da svoju ljubav iznese iz mraka srpske enklave.
Senka Miloš
Izvor: Sputnjik
