Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Нови микроробот је величине људске ћелије

Журнал
Published: 5. април, 2023.
Share
SHARE

Нови микроробот, величине једне биолошке ћелије (десетхиљадити део центиметра), развили су истраживачи са Универзитета у Тел Авиву

Микроробот је сићушна синтетичка честица која се може кретати са места на место

Може да се креће између различитих ћелија у биолошком узорку, разликује различите типове ћелија, идентификује да ли су здраве или умиру, а затим транспортује жељену ћелију за даље проучавање. Такође може убризгати лек или ген у заробљену ћелију. Микроробот је сићушна синтетичка честица која се може кретати са места на место и обављати различите радње аутономно, или путем спољне контроле од стране оператера. Његови покрети инспирисани су „биолошким микропливачима“ као што су ћелије сперме и бактерије.

Истраживачи су демонстрирали његове способности, користећи га за хватање једне крвне ћелије, ћелије рака и једне бактерије. Након што је идентификовао жељену ћелију, микроробот ју је ухватио и померио ћелију тамо где је могла да се даље анализира.

Микроробот би такође могао да идентификује тип ћелије и њено стање (као што је степен здравља) користећи уграђени сензорски механизам заснован на јединственим електричним својствима ћелије.

„Намера је да се у будућности развијају микророботи који ће такође радити унутар тела – на пример, као ефикасни носачи лека који се могу прецизно усмерити до циља“, рекао је проф. Gilad Yossifon, са Факултета за машинство Универзитета. и Kатедре за биомедицинско инжењерство. Он и његов тим су развили микроробот.

„Ове могућности су релевантне за широк спектар примена, као и за истраживање. Између осталог, технологија ће подржати медицинску дијагнозу на нивоу једне ћелије, увођење лекова или гена у ћелије, генетско уређивање, ношење лекова до одредишта унутар тела, чишћење животне средине од загађујућих честица, развој лекова и стварање „лабораторије“. на честици“ – микроскопска лабораторија дизајнирана да врши дијагностику на местима доступним само микрочестицама“.

Извор: Nocamels/Тијана Барашевић/pcpress.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Шта су важно научници примијетили на 12 свјетлосних година од Земље
Next Article Изнервирани парадајз ‘виче’

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Никола Танасић: Завршница „Аркане“ – филозофијом против револуције

Пише: Никола Танасић Анимиране серије засноване на видео-играма још увек у великој мери представљају нишу…

By Журнал

Туфик Софтић: Црногорске шуме и поглед из свемира

Пише: Туфик Софтић Последња Свемирска снимања шума у Црној Гори, која је за потребе Државне…

By Журнал

Берлин и Варшава – међусобне оптужбе за антинемачку и антипољску политику

Пољске власти усредсредиле су се на стварање непријатељске слике о Немачкој. Једна од последњих замерки…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Иде гас: Сто година Јејтсовог Нобела

By Журнал
Мозаик

Како је Рус из Београда постао обожавани сејшелски сликар

By Журнал
МозаикНасловна 4Политика

Габријел Фелбермајер: Њемачка би могла да се нађе у друштву великих дужника

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3

Василиј Васиљевич Розанов: О Достојевском

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?