Poljski premijer Mateuš Moravjecki održao je govor o Evropi na Univerzitetu u Hajdelbergu u kojem se suprotstavio viziji EU Emanuela Makrona i Olafa Šolca: nacionalne države, a ne centralizam, čine Evropu jakom.
Još od prvih dana evropske integracije vladala je sledeća dilema: da li bi Unija trebalo da bude samo zajednica nacionalnih država ili bi trebalo težiti Evropskoj uniji koja će vremenom preuzeti i nadležnosti nacionalnih vlada? Nedavno su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc upozorili da bi, pogotovo sada, trebalo težiti zajedništvu i snažnoj, ujedinjenoj Evropi.
Za poljskog premijera Mateuša Moravjeckog, u govoru o Evropi koji je održao ovog ponedeljka 20. marta na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, to nipošto nije put kojim bi trebalo ići: „Ništa u Evropi neće bolje da štiti slobodu nacija, njihovu kulturu, njihovu socijalnu i ekonomsku, političku i vojnu bezbednost, od nacionalne države. Nacionalne države su u Evropi nezamenljive.“
Za Bastijana Zendharta iz nemačkog Instituta za Poljsku to jasno pokazuje da ova vlada u Varšavi nema nameru da podržava još veće integracije u Evropi: „Govori o Evropi redovno imaju viziju budućnosti EU, a Moravjecki je u svom obraćanju pokazao da u stvari želi povratak na ishodište, dakle u ’Evropu otadžbina’.“
Povratak u šezdesete prošlog veka
Taj pojam svojevremeno je koristio francuski predsednik Šarl de Gol u procesu pomirenja s Nemačkom i stvaranja nove, evropske zajednice. Prema mišljenju tadašnjeg francuskog predsednika, Unija nikada neće značiti nestanak Francuske, niti dominaciju bilo koje države ili same Unije nad politikom Pariza.
Ali, vremena su se promenila i integracija je sve snažnija – i politički i vojno i ekonomski, a na kraju krajeva i zbog zajedničke valute. Poljski premijer se, međutim, očigledno vraća De Golovoj viziji Evrope, iako nije um svom govoru nije koristio i njegov pojam. „Ali to jeste bila centralna tačka govora Moravjeckog“, smatra Zendhart.
Već i sama mogućnost nadglasavanja pojedinih članica u organima EU za poljskog premijera je neprihvatljiva: „Dajte da odustanemo od uplitanja u stvari kod kojih se dovode u pitanje nacionalni interesi“, rekao je poljski premijer.
Brisel je isto što i Moskva?
Ni u samoj Poljskoj, a ni u EU, Moravjecki nije usamljen u svojoj zabrinutosti da bi Unija mogla da nastavi da ograničava suverenitet država-članica i potiskuje njihove nacionalne identitete. Pritom se retko povlači paralela s tim kako ruski režim poriče pravo ukrajinske nacije na postojanje.
A upravo to je ono što Moravjecki radi koristeći sličan rečnik u svom govoru, tvrdi Zendhart. Premijer je, smatra, u suštini hteo da kaže: „Kao što Putin želi da potisne nacionalni suverenitet Ukrajine, i EU je na kraju krajeva pretnja poljskom suverenitetu.“
Kritika „elita EU“ i Nemačke
Za razliku od „elita EU“, zdravlje Evrope se neće postići „centralizovanom super-državom“, jer će se tome suprotstaviti evropske nacije, kaže poljski premijer. Globalnu vodeću ulogu, smatra, Evropa može da ima jedino ravnotežom snaga preko čitavog kontinenta i njenim proširenjem, kako na Zapadni Balkan, tako i na Ukrajinu.
I ovom prilikom Moravjecki je upozorio na opasnost od proširenja rata u Ukrajini i na druge države Evrope, i ukazao na NATO kao branu takvim pokušajima. On je međutim u Hajdelbergu isto tako jasno napao i politiku Nemačke rečima da, „oni koji su godinama finansirali ruske pripreme, razoružavali Evropu i prisiljavali slabije države na partnerstvo sa Rusijom, sada takođe snose odgovornost za rat u Ukrajini.“
Šta se tu uopšte nudi?
Zendhartu najviše smeta to što Moravjecki u svom govoru prigovara i optužuje, ali pritom, kako kaže, ne nudi nikakvu konkretnu alternativu: „Mogao je da kaže: ’Uprkos svim razlikama, sada je važno da Nemačka i Poljska sarađuju u vojnim i odbrambenoj politici’. Ali nije predložen nikakav kontra-projekat, nikakva inicijativa koja bi se sada mogla preduzeti.“
Umesto toga, poljski premijer još jednom je zahtevao od Nemačke da Poljskoj plati „reparacije“ za ratna razaranja u Drugom svetskom ratu. U suprotnom, naglasio je, ma koliko to bilo potrebno, pomirenje između dve države neće biti moguće.
„To je, da tako kažem, u potpunoj suprotnosti sa stavom Berlina, koji smatra da nam u ovom trenutku uopšte nije potrebna debata, s obzirom na izazov ruskog rata. Osim toga, premijer je upotrebio nediplomatski izbor reči: ’reparacije’“, ukazuje Zendhart.
Dakle, u govoru Moravjeckog bilo je nacionalističkih tonova, kritika na račun Nemačke i Brisela, a nije bilo konkretnih predloga, ukazuje Zendhard i zaključuje da ima mnogo tačaka koje sugerišu da je govor bio više motivisan unutrašnjom politikom Poljske, nego što je za cilj zaista imao da oslika nekakvu viziju Evrope.
Izvor: dw
