Површан поглед према првим реакцијама јавности на резултате предсједничких избора у Црној Гори, одаје утисак да је незадовољство ујединило „браћу по памети“ ‒ екстремне црногорске шовинисте из Подгорице и безумне српске националисте из Београда.
Тако, док над судбином црногорског идентитета запомаже Николаидис из ЦДМ-а, над српским националним јединством запомаже Алексанад Раковић са Пинка заједно са Чедомиром Антићем из Борбе. А уједињује их исти човјек ‒ Јаков Милатовић. Првима је он прикривени четник и кадар СПЦ, док је другима Јаков представник грађана са двоструким идентитетом, и блажа варијанта Ђукановићевог „црногорства“. Скоро па генијално! Шекију Радончићу, Данилу Маруновићу и осталим квази-комитама Јаков Милатовић је light-Мандић, док квази-четницима он дође нешто као „нови Мило у јагњећој кожи“.
Е, па Јакове, честитамо! Не само што си народу повећао плате, него си ујединио сав политички trash на једном мјесту. Заслужио си да будеш предсједник неке нове Црне Горе.
Филип Драговић
