„Blekrok“ u Srbiji
Stidljiva i oprezna najava dolaska najvećeg multinacionalnog fonda u Srbiju umesto radovanja izaziva zebnju i strah, zbog negativnog imidža koji ga povezuje s politikom i nizom velikih finansijskih mahinacija Nagla navala investicija sa Zapada, bar medijski tako predstavljena, neretko se dovodi u vezu sa aktuelnim pregovorima Beograda i Prištine, kako bi se što više podvuklo da mi tamo pripadamo – Zapadu.
Aktiviranje donacije Evropske unije od 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge Beograd–Niš, svakodnevno otvaranje fabrika, naročito najave dolaska američkog kapitala treba, navodno, da „omekšaju“ naš pregovarački stav. Jer govoreći o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, često se navodi da se Beograd, ukoliko taj plan odbije, može suočiti sa zaustavljanjem, a zatim i s povlačenjem investicija iz inostranstva.
Podsetimo da je pre dva meseca u Beogradu bila američka trgovinska misija sa ciljem da utre put dolasku novih investitora. Trgovinska razmena, kako je naglasio vrlo govorljiv američki ambasador Kristofer Hil kasnije, prilikom potpisivanja Memoranduma u Muzeju Nikole Tesle koji su u njegovom prisustvu potpisali ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i direktorka misije USAID Bruk Ašam, prevazilazi milijardu dolara, a reč je o srpskom izvozu vezanom za IT sektor, pretežno onih zaposlenih u američkim kompanijama u Srbiji.
Lovac strateških kapaciteta
Ne bi bilo ništa čudno da se u tim najavama ne pominje i ozloglašeni američki fond „Blekrok“, koji bi u Srbiju ušao posle, opet navodnog, našeg sloma na Kosovu i Metohiji. Ova privatna megakompanija odlukom bivšeg predsednika Donalda Trampa postala je deo američkog Ministarstva finansija, deo paradržavne strukture, što je dodatno čini primamljivom, ali i opasnom. Zbog svestranosti ovog fonda sada bi u obzir došli strateški kapaciteti, a pre svega naša Elektroprivreda i poljoprivredni kapaciteti.
Iako je sve navedeno samo u sferi medijskih glasina i spekulacija, treba pomenuti da je 2019. godine američka investiciona organizacija „Blekrok“ obavila akviziciju francuske softverske kompanije „eFront“ za 1,3 milijarde dolara. Ništa posebno da na ovaj način kompanija sa imovinom od pet/šest biliona dolara nije ušla i na naše tržište jer „eFront“ u Beogradu ima oko 500 zaposlenih, koji rade u nekoliko departmana i bave se razvojem softverskih platformi, profesionalnim uslugama implementacije softvera na klijentske sisteme, analizom podataka s tržišta, globalnim marketingom i upravljanjem ljudskim resursima.
Namera „Blekroka“ je da „eFront“ integriše sa svojom investicionom platformom „Aladin“, nekada korišćenom unutar fonda, a onda preraslom u alat pomoću kog investicioni menadžeri iz više stotina kompanija predviđaju rizike i donose odluke o ulaganju.
„Aladin“ je tehnološka platforma i mreža od 5.000 kompjutera koju „Blekrok“ koristi da nadzire 22 triliona vrednu imovinu i da analizira portfolio svojih klijenata 24 sata dnevno kako bi vršili analizu rizika. To funkcioniše i kao centralni nervni sistem za mnoge velike igrače u industriji upravljanja investicijama sa preko sedam biliona dolara spremnih za investiranje. Nije slučajno jedan od zvaničnika „Blekroka“ na nedavnoj konferenciji o energetici rekao: „Gde ‘Blekrok’ ide, drugi prate.“
Sa „Aladinom“ je povezana i najveća evropska banka HSBC, koja drži 758 milijardi dolara klijentskih sredstava, a njen izvršni direktor Antonio Simoes to je komentarisao: „Uzbuđeni smo i ponosni što nudimo prednosti ‘Aladina’ našim klijentima zahvaljujući našem snažnom partnerstvu sa ‘Blekrokom’. Gradimo bolju privatnu banku i ‘Aladin’ će nam pomoći da preuzmemo naše usluge upravljanja bogatstvom na sledeći nivo…“
Upravo je HSBC banka ovih dana kupila britanski ogranak propale „Silikon veli benk“ (SVB) za jednu funtu. Mediji još uvek pišu o propasti SVB, što je naročito izazvalo potrese u tehnološkoj industriji zbog mogućeg uticaja na posao, dok su neke firme rekle za Bi-Bi-Si da bi mogle da propadnu ako im depoziti nisu osigurani. To je najveća banka koja je propala od 2008. godine, kada je došlo do svetske ekonomske krize.
U prethodnih nedelju dana tri banke u SAD su likvidirane. Prvo se „Silvergejt banka“, značajan kreditor kriptokompanija našla u problemima, ali pre nego što je situacija eskalirala odlučila je da likvidira banku i isplati svoje poverioce. Onda je ugašena SVB, 16. po veličini banka u SAD, u drugom najvećem bankrotu u istoriji američkog bankarstva, teškom 209 milijardi dolara. Da bi nekoliko dana kasnije regulatori isto učinili s njujorškom „Signačer bankom“, koja je imala imovinu vrednu oko 110 milijardi dolara, što je čini trećim najvećim bankrotom u SAD.
Najveća tradicionalna poslovna banka koja je bankrotirala u SAD je „Vašington mjutual“, što se desilo u krizi 2008. godine. Ovde se ne računaju kolapsi investicionih banaka poput „Liman braders“, koji je povukao kompletno finansijsko tržište SAD, a što se kasnije odmotalo u svetsku finansijsku krizu. Zanimljivo je da je upravo kriza inicirana bankrotom „Liman bradersa“ bila katalizator uspeha poslova „Blekroka“, kada je američka vlada izvukla iz dugova „prevelike da bi propali“ i angažovala „Blekrok“ da uradi „posthumnu analizu i počisti nered“. Ova firma dobila je glavne ugovore s vladom da pomogne u rešavanju krize, bez konkurencije i u tajnosti.
Elem, HSBC banka, blisko povezana s „Blekrokom“, a koja je kupila britansku filijalu propale kalifornijske banke, u žižu javnosti je došla pre tri godine kada su „procurili“ podaci kroz tzv. Rajske i Panamske papire o više od dva biliona dolara sumnjivih novčanih transakcija širom planete. Najveća britanska banka HSBC omogućila je prevarantima da prebace milione dolara širom sveta.
Tragom panamskih papira
„Papiri“ pokazuju kako se novac „prao“ kroz neke najveće svetske banke i kako su kriminalci skrivali svoj novac. Curenje tajnih dokumenata otkriva i da su druge svetske banke poput „Džej Pi Morgan“, „Standard čarterd“, „Dojč bank“ i „Njujork Melon“ nastavile da sprovode transakcije kriminalaca, oligarha i korumpiranih političara, iako su ih američke vlasti već kaznile jer nisu uspele da zaustave tokove prljavog novca.
„Blekrok“ je jedna od najuticajnijih firmi na Volstritu i u Vašingtonu i glavna veza između finansija i politike. Danas najmanje tri lidera „Blekroka“ imaju značajnu ulogu u Bajdenovom kabinetu a s obzirom na praksu kompanije da formira kabinete iz senke pred primopredaju vlasti američkih predsednika, kao i njeno učešće u novim programima Federalnih rezervi, „Blumberg“ je otišao tako daleko da je nazvao ovaj fond „četvrtim stubom vlasti“, jer je jedina privatna agencija koja blisko sarađuje sa američkim Federalnim rezervama kojima čak i pozajmljuje novac.
Koliko je „Blekrok“ blizak politici pokazuje i primer Fridriha Merca, aktuelnog šefa nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ovaj multimilioner proveo je petnaestak godina u vrhu korporacija krupnog kapitala, vodio je ogranak američkog fonda „Blekrok“ u Nemačkoj, bio šef nadzornog odbora aerodroma u Kelnu, i član nadzornog odbora banke HSBC… Politici se vratio tek 2018. kad je Angela Merkel rekla da će se povući.Uostalom, „Blekrok“ je angažovala i EU banka kao savetnika za trgovanje obveznicama i davanje kredita…
Kompanija „Blekrok“ je najveći upravljač imovinom na svetu. Ali taj divovski i moćni koncern je obavijen velom tajne. Vodi ga Lari Fink, mnogima malo poznata ličnost. Međutim, on ne vuče konce već „Vangard“, s najvećim udeom akcija u ovom moćnom fondu. Isprepletena vlasnička struktura sprečava da se vidi ko su najveći akcionari „Crne stene“, jer elita koja poseduje i kontroliše „Vangard“ ne želi da te podatke javno objavi.
Ipak, pojedini nezavisni istraživački centri, koji nisu povezani s krupnim kapitalom, objavili su kako iza ovog fonda stoje porodice Rotšild, Rokfeler, Dupont, Karnegi, Buš, Orsini i Vindzor, tj. britanska kraljevska porodica, a dobar deo novca iz ovih fondova završava na računima fondacija Bila i Melinde Gejts, Džordža Soroša i Klintona, preko kojih se onda promovišu određene globalističke i liberalne ideje krupnog kapitala.
„Blekrok“ i „Vangard“ imaju vlasnički udeo u skoro 90 odsto 500 najvećih svetskih kompanija na njujorškoj berzi, kontrolišući na taj način gotovo sve finansijske tokove u svetu. „Blekrok“ već sada ima oko 11.000 milijardi dolara vredan portfolio, a „Vangard“ oko devet hiljada milijardi, što govori o njihovom uticaju na svet.
Prema pisanju „Blumberga“, do 2028. mogli bi da imaju kapital vredan i do 30.000 milijardi dolara. Posedovaće, dakle, skoro sve što postoji i imati do sada nezabeleženi monopol i neviđenu kontrolu na globalnom finansijskom tržištu. Ekonomski analitičari upozoravaju da ova dva fonda poseduju imovinu nekoliko puta veću od budžeta država poput SAD, Kine, Brazila ili Indije. Prema njihovom mišljenju, svojim ogromnim novcem i kapitalom upravljaju planetom i postavljaju predsednike i premijere, i tako odlučuju o svetskom poretku.
Vrh finansijske piramide
Iako se čini da na tržištu postoje stotine konkurentskih brendova, u stvarnosti i nije tako. Manji ulagači su u vlasništvu većih investitora. Oni su pak u vlasništvu još većih investitora. Deonice najvećih svetskih korporacija su u vlasništvu, što direktno, što indirektno, potpuno istih kompanija, fondova, osiguravajućih kuća i banaka. Na vrhu te piramide gotovo uvek se pojavljuju imena – „Vangard“ i „Blekrok“. Mediji su čak tvrdili da je „Blekrok“ postao vlasnik 28 odsto ukupnog obradivog zemljišta Ukrajine, što se, s obzirom na rat koji se tamo vodi, pokazalo kao produkt propagande.
Ali i bez toga u poslednjih nekoliko decenija bukvalno su „progutali“ većinu najprofitabilnijih kompanija u svetu. Postali su većinski vlasnici kompanija „Meta“, „Gugl“, „Android“, ali i „Fajzera“ i „Moderne“. U poslednjih 30 godina i većina medija prešla je u njihovo vlasništvo, baš kao i industrija hrane, 10 najvećih proizvođača oružja, naftne kompanije…
Danas među klijente „Blekroka“ spadaju penzioni fondovi u koje obični građani uplaćuju sebi penzije, državni i privatni fondovi, centralne banke, univerzitetske fondacije, kompanije sa liste „Fortune 500 kompani“ i milioni pojedinačnih investitora. „Blekrok“ je jedan od većinskih vlasnika mnogih najvećih tehnoloških kompanija uključujući „Epl“, „Majkrosft“, „Fejsbuk“ i vodećih banaka kao što su „Vels Fargo“, „Čez“ i „Dojče banka“.
Iako bez velike pompe i reklame, „Blekrok“ je u Srbiji prisutan i kao član Saveta za društveno odgovorno poslovanje, savetodavnog tela koje čine predstavnici privrede, državnih organa, fondacija, nevladinih organizacija, čiji zadatak je promocija odgovornog načina poslovanja u privredi uz ostvarivanje stalnog dijaloga sa predstavnicima državnih organa i institucija.
Fond i u svetu izbegava eksponiranje, reklamira se krajnje stereotipno, kao organizacija koja nudi usluge upravljanja investicijama, rizičnim kapitalom i konsaltingom za institucionalne i privatne klijente. Pa ipak, najžešći kritičari ga optužuju da na osnovu svojih veza sa svim moćnim korporacijama u gotovo svakoj industriji, ali i mnogobrojnim političkim zvaničnicima ostvaruje takav finansijski i društveni uticaj da bi njegov promotivni slogan komotno mogao da glasi: „Kompanija koja poseduje svet!“
Slobodan Ikonić
Izvor: Pečat
