Према посљедњим подацима из Црне Горе, постоји 577.760 профила на Фејсбуку, што значи да 92 одсто популације користи ту друштвену мрежу, при чему добар дио њих чине двоструки и лажни профили

Истраживања показују да је готово сваки десети профил на Инстаграму лажан, неколико извјештаја процјењују да је на Фејсбуку од 14 до 16 одсто профила у ствари лажно, док је на Твитеру сваки девети профил такозвани трол. Такви трендови не заобилазе ни Црну Гору, а иза лажног имена и монтиране слике крије се највећи степен „храбрости“, која се одсликава у увредама, говору мржње и омаловажавању лица и ставова са којима нијесу сагласни.
У Црној Гори су у јануару 2022. године биле 521,2 хиљаде корисника интернета, а стопа пенетрације интернета у Црној Гори износила је 83 одсто укупне популације. Такође, подаци из истраживања, које је настало као дио Унеско пројекта, кажу да је у Црној Гори на почетку прошле године било регистровано 577.760 профила на Фејсбуку, што значи да 92 одсто популације користи ту друштвену мрежу, при чему добар дио њих чине двоструки и лажни профили. Остале друштвене мреже мање су популарне у Црној Гори, па тако Тик Ток користи 5,9 одсто, Инстаграм 2,83, Твитер 2,08, Пинтерест 1,25, Јутјуб 1,07 и Редит 0,26 одсто од укупног броја становника.
Лажни профили код нас се често погрешно називају ботовима, а у ствари су тролови. Тролови или троловање добило је име по тролу, злокобном бићу из нордијске митологије, демону који људе тјера на деструктивно понашање. Kада говоримо о друштвеним мрежама, то деструктивно понашање огледа се у спиновању, ширењу лажи и говора мржње. На другој страни, постоје ботови, скраћено од робот, у свијету подразумијевају аутоматизовани програм, односно софтвер, којим управља алгоритам. Његова основна функција је да ствара, умножава и коментарише различите објаве на друштвеним мрежама и порталима, међутим, код нас то раде стварни људи, па је линија између трола и бота танка.
Опрезно и са инфлуенсерима
У ОЕБС-у за „Дан“ кажу да је појава друштвених мрежа и онлајн медија знатно промијенила количину и квалитет информација које се свакодневно дијеле.
– Kорисници треба да буду свјесни да постоје ботови и такозвани тролови, као и да разумију улогу „инфлуенсера“ и алгоритама. Новинари могу играти посебну улогу у провјеравању чињеница које се дијеле путем онлајн медија и друштвених мрежа. Вјештине медијске писмености помажу борби против ботова и тролова и доприносе да свако од нас, на критички начин, посматра медијске поруке и прави разлику између чињеница и фикције. Пошто препознајемо провјеру чињеница као важну вјештину медијске писмености, Мисија у 2023. години планира активности на подизању свијести о важности провјере чињеница – наводе у ОЕБС-у.
Из Уницефа за „Дан“ кажу да је питање ботова и тролова питање медијске писмености, која је у дигиталном добу потребна сваком грађанину, баш као и вјештине читања и писања и основна нумеричка писменост.
– Треба разликовати бота, који је алгоритам, машина, док иза тролова стоје стварни људи, мада начин на који су организовани може бити различит од земље до земље. Било је доста ријечи у медијима када су у питању ове појаве и како ботови и тролови могу усмјеравати комуникацију на друштвеним мрежама, ширити говор мржње и дезинформације. У контексту вршњачког насиља на интернету, свједочили смо појави да млади људи креирају лажне профиле на друштвеним мрежама и користе их да шаљу поруке увредљивог садржаја својим вршњацима. У том смислу, важно је да ђеца буду медијски описмењена да препознају ботове и тролове и да знају да је најчешће циљно направљен профил који је недавно креиран, с непотпуним информацијама и, на примјер, неаутентичном профилном фотографијом и малим бројем постова. Оркестрирани напад тролова или ботова на одређену мету може бити трауматично искуство, с тешким, можда чак и фаталним посљедицама по дијете. Зато је важно учити дјецу како такве профиле да препознају, пријаве, као и да, кад примијете такве појаве чије су жртве они сами или неко кога познају, подијеле информацију о спорном профилу са својим вршњацима, родитељима, наставницима, уз молбу да га и они пријаве – кажу у Уницефу.
Будући да дјеца, како истичу, све раније почињу да користе интернет, с развијањем медијске писмености морамо почети још од раног дјетињства.
– Kако би се сваком ђетету у Црној Гори омогућило да развија медијску писменост, она мора да постане дио сваког наставног предмета. То значи да је неопходно мијењати педагогију како би критичка анализа медијских садржаја, њихова продукција и дијељење постали дио свих предмета. Ова промјена мора бити присутна већ на нивоу основног образовања, а може почети чак и у предшколској доби, јер се елементи медијске писмености могу укључити у игру и образовне активности с дјецом предшколског узраста. Давање могућности ученицима да развијају вјештине критичког мишљења и примијене их на медијски садржај на било коју тему требало би да буде у средишту наставе не само медијске писмености већ сваког предмета. На овај начин може доћи до одрживе и квалитетне промјене у педагогији на свим нивоима образовног система – наводе у Уницефу.
Извор: Милан Секуловић/Дан
