Pronalasci Nikole Tesle pomogli su da ovaj tekst stigne do uređaja na kom ga čitate
„Teslu ne doživljavam samo kao oca električne energije ili komunikacije s jednog kraja sveta na drugi“, kaže istoričar i režiser Majkl Kraus za BBC.
„Imao je ideje koje su bile ispred njegovog vremena – bio je vizionar koji je dao doprinos napretku čovečanstva.“
Ali tada, krajem 1890-ih, dok je Tesla koračao binom njujorškog univerziteta Kolumbija držeći svetleće cevi u rukama kako bi predstavio sveže izumljeni oscilirajući transformator, svet je uglavnom bio u mraku.
„Električna energija je bila stvar budućnosti i većina ljudi je morala da posećuje mesta na kome je ona izložena da bi je videla na delu“, opisuje istoričar Juan Rajs Moras u knjizi Nikola Tesla i električna budućnost.
Ali to će se uskoro promeniti.
Jarka svetla
Nikola Tesla je rođen 1856. godine u Habzburškoj monarhiji (njegovo rodno mesto Smiljan je u današnjoj Hrvatskoj, a njegova porodica je bila srpska), ali je kao mladić otputovao ka jarkim svetlima njujorške metropole.
U Njujork je stigao 1884. godine, kako bi radio za slavnog pronalazača i biznismena Tomasa Edisona.
„Došao je iz starog sveta i postao jedan od protagonista modernog vremena“, kaže Kraus.
Kad je kročio na američko tlo, inženjer elektrotehnike i mašinstva – i futurista – imao je samo par centi u džepu i nacrte za leteću mašinu, prema još jednom njegovom biografu, Inez Viteker Hant.
Ali Teslu nije proslavila leteća mašina.
On je godinama usavršavao asinhrone motore – koji rade na naizmeničnu struju.
I stigao je u Sjedinjene Američke Države baš u pravom trenutku, kada se zahuktavala borba za električnu energiju.
Uvođenje struje u svet
Svet se razvijao i bilo mu je potrebno više energije, a naučnici i biznismeni su ušli u trku za pronalaženjem najefikasnijeg načina proizvodnje i prenosa struje kojom bi obasjali svet i pokrenuli moćne mašine.
„Postojala su dva konkurentska sistema prenosa električne energije“, kaže Moras za BBC.
Borba se vodila između američkog preduzetnika i inženjera Džordža Vestinghausa i Teslinog šefa Tomasa Edisona da bi se utvrdilo da li će se za prenos električne energije koristiti naizmenična struja (AC) ili jednosmerna struja (DC).
Kompanija Tomasa Edisona je ulagala u jednosmernu struju, koja teče u samo jednom smeru i putuje kratkim razdaljinama, pri jednoj te istoj voltaži.
Ali, naizmenična struja teče u raznim pravcima, može da se prenese dalje od jednosmerne, a njena voltaža se pojačava ili smanjuje.
Budući da može da putuje dalje, isporučuje električnu energiju na više mesta.
„To vam je kao da poredite zaprežna kola sa mlaznjakom“, rekao je Teslin biograf Mark Sajfer za BBC-jev istorijski podkast Svedok.
Kad je Tesla stigao u Njujork, već je imao „mlaznjak“ u džepu – eksperimentisao je sa naizmeničnom strujom dok je radio u Evropi i napravio prvi asinhroni motor 1883. godine.
Ali budući da je Edison insistirao na prenosu jednosmerne struje, njih dvojica su se razišla i uskoro je Vestinhaus kupio prava na patent za Teslin sistem transformatora i motora naizmenične struje.
Teslin dizajn je uspeo da isplativo prenese električnu energiju na velike udaljenosti i u upotrebi je i danas.
Tesla kao zabavljač
„Mi i dalje koristimo naizmeničnu struju, a proces proizvodnje i prenosa električne energije i dalje se zasniva na Teslinim idejama“, kaže za BBC Ivana Zorić, kustoskinja Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
I zaista, Teslin sistem je i dalje vodeći metod proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, a mnogi današnji električni uređaji oslanjaju se na još jedan njegov izum.
„Asinhroni motori bili su veoma inovativni u to vreme, a danas se i dalje koriste u industriji, mnogim kućanskim aparatima – čak i u električnim motorima“, kaže Zorić.
On je 1891. godine izumeo Teslin kalem, uređaj koji emituje prelepe leteće snopove električne energije, u pokušaju da prenese električnu energiju bežičnim putem.
A oni su i dalje u upotrebi u radio i televizijskim uređajima i drugoj elektronskoj opremi.
Dve godine kasnije, Tesla i Vestinghaus su osvojili konkurs za osvetljavanje Svetske izložbu u Čikagu kojom je obeležena 400. godišnjica od dolaska Kristofera Kolumba u Ameriku i Tesla je postao superzvezda.
„Kad su ljudi shvatili snagu njegovog izuma, Tesla je dobio posao izgradnje elektrane na Nijagarinim vodopadima“, kaže Zorić.
Bila je to prva hidroelektrana na svetu i Tesla je posedovao devet od trinaest patenata koji su korišćeni za njenu izgradnju.
„Ljudi su znali ko je fantastični gospodin Tesla i on je to koristio“, kaže Moras.
Uskoro je otvorio vlastitu laboratoriju i počeo da eksperimentiše sa bežičnom komunikacijom i prenosom energije.
Otvorio je vrata javnosti, demonstrirajući umešno razumevanje upotrebe spektakla, prema Morasovim rečima.
„Pokušavao je da proda vlastitu jedinstvenu viziju ove vrste bežičnog sveta i slobodne energije, a sebe je predstavljao kao čoveka koji će moći da donese tu budućnost.“
Bežična budućnost
I dok se svet oslanjao na prenošenje poruka slanjem telegrama, Tesla je počeo da eksperimentiše sa bežičnim prenosom signala.
Ali za eksperimente mu je bio potreban novac, koji je uspeo da obezbedi početkom 1890-ih od američkog finansijera Džej Pi Morgana i počeo je da gradi toranj za bežično emitovanje u svet na Long Ajlendu.
Njegov veliki cilj bio je da obezbedi svetu bežičnu video i glasovnu komunikaciju, gde bi informacije bile dostupne svakome i svuda.
Ali Morgan je potom povukao podršku.
„Nažalost, njegov najveći san, međunarodni sistem snabdevanja ljudi električnom energijom i komunikacionim sistemima nije se ostvario zato što on još nije stigao do toga ili tehnologija još nije stigla do toga“, kaže Kraus.
Tesla je nastavio da radi na raznim projektima, ali su mu često nedostajala sredstva i mnoge njegove ideje ostale su samo u beleškama, jer nije razumeo da su nauka i inženjerstvo krajnje kolaborativni procesi koji uključuju mnogo ljudi.
„Tesla je počinio kardinalnu grešku. On je zaista mislio da je on jedini koji može da ostvari električnu budućnost.
„Nije ga zanimala saradnja i rad sa bilo kim drugim“, kaže Moras.
Postao je slavan kao ekscentrik, čovek opsednut fobijom od bacila, čije su spekulacije o komunikaciji sa drugim planetama bile naširoko kritikovane.
Teslina smrt
Tesla je umro 1943. u njujorškoj hotelskoj sobi u kojoj je proveo poslednju deceniju života.
„Tokom 1951. godine, Tesline lične stvari poslate su u Beograd, u Srbiju, zahvaljujući naporima njegovog sestrića“, kaže Zorić.
Četiri godine kasnije, u Beogradu je otvoren Muzej Nikole Tesle, a njega i dalje svake godine posećuju hiljade ljudi.
On privlači i stotine istraživača, jer čuva 160.000 Teslinih dokumenata, među kojima su različiti planovi, skice i fotografije.
I iako su Tesline arhive dostupne na internetu, veći deo njegove privatne svojine i dalje je u trezoru, jer muzej nema dovoljno izložbenog prostora.
„Mi sada čuvamo Teslin krevet, frižider, garderobu, 13 njegovih odela, 75 kravata, više od 40 njegovih rukavica, između ostalog“, kaže Zorić.
„Nadamo se da ćemo moći da izložimo sve to jednom kad dobijemo više prostora“, dodaje ona.
Te 1956, godinu dana nakon što je muzej otvoren, jedinica za merenje snage magnetnog polja nazvana je po Tesli.
Ulice, škole i aerodrom u Srbiji nose njegovo ime, a i u Srbiji i u Hrvatskoj Tesla se nalazi na novčanicama i kovanicama.
Slavni američki proizvođač električnih automobila nazvan je po ovom pronalazaču 2018. godine, a Spejs iks je lansirao automobil Tesla roudster na Mars na raketi Falkon.
Ali šta bi Tesla rekao na našu budućnost?
„Pretpostavljam da bi Tesla danas rekao da je čovečanstvo više usredsređeno na udobnost nego na budućnost i probleme koje ona može da donese“, kaže Zorić.
Petra Živić
Izvor: VVS na Srpskom
