Субота, 14 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

На данашњи дан рођен српски пјесник и љекар Јован Јовановић Змај

Журнал
Published: 6. децембар, 2022.
Share
Јован Јовановић Змај, (Фото: Архива)
SHARE

На данашњи дан 1833. године је рођен велики лиричар српског романтизма Јован Јовановић Змај

На данашњи дан, 6. децембра 1833. године је рођен највећи лиричар српског романтизма Јован Јовановић Змај.

По занимању је био љекар, а током цијелог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дјечјих часописа.

Најзначајније Змајеве збирке пјесама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима.

Поред лирских пјесама, писао је сатиричне и политичке пјесме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за дјецу.

Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.
Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њен амблем.

Прије него се потпуно посветио књижевном раду покренуо је књижевни часопис Змај, а касније часописе Јавор, Жижа, Стармали, сатирични лист Комарац… Од 1880. па идућих готово чеврт вијека издавао је дјечији лист Невен, по многима најбољи српски дјечији лист не само тог доба.

Сјајан лиричар, према оцјени књижевне критике ,,пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. вијека. Као пјесник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића.

Упамћен је по дјечјој поезији, као ненадмашни српски дјечији пјесник – Чика Јова, а међу његова највећа пјесничка остварења убрајају се и песничке збирке Ђулићи и Ђулици увеоци.

Преводио је са више језика, између осталог и мађарског пјесника Шандора Петефија – рођеног као Александар Петровић, руског Михаила Љермонтова и енглеског песника Алфреда Тенисона.

Штампао је и двије књиге источњачких стихова. Био је књижевник који је дубоко ушао у народ, стекавши ријетку општу популарност, широко читан и вољен. Сремска Каменица, у којој је умро јуна 1904. и гдје је и сахрањен, називана је својевремено Змајева Каменица.

Од 1958. године се почетком јуна у Каменици и Новом Саду одржава смотра дјечјег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име Змајеве дјечије игре. Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дјечје литературе, поштоваоце уопште. Године 1975. установљена је Повеља Змајевих дечијих игара.

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Талас отказа у САД: IТ-стручњаци ни на небу ни на земљи
Next Article Катар 2022: Рашчишћавање терена

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Роман о првој грчкој сликарки

Разговарала: Нађа Парандиловић Грчка списатељица Реа Галанаки, двострука добитница Националне награде за књижевност и носитељка…

By Журнал

Кејтлин Џонстон: Кад год је густо — умијешај Русију: случај Џефрија Епстина

Пише: Кејтлин Џонстон Превод: Журнал Документа о Џефрију Епстину већ мјесецима јасно и недвосмислено указују…

By Журнал

Журнал сазнаје: Почеле консултације помјесних цркава о регулисању ситуације у Украјини

Пише: Редакција Како је Журналу потврђено из више извора почеле су консултације око регулисања црквеног…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Руски „сухоји“ за иранске дронове, трампа на граници стварности и фантазије

By Журнал
Мозаик

Срђа Трифковић: Кина и САД

By Журнал
МозаикПолитика

Варуфакис: Кина и Америка – прекид тајног дила

By Журнал
ДруштвоМозаик

Рамбо: Не знам јесам ли пипнуо, пљеснуо или штипнуо новинарку

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?