Док је глобални број детекција нових малициозних фајлова ове године прешао број од 400.000 узорака дневно, у Србији је током 2022. године детектован пораст укупног броја сајбер напада за 24.34%.
Према подацима стручњака компаније Касперски, једног од глобалних лидера у области сајбербезбедности, годину за нама је у Србији обележило и неколико занимљивих догађаја. Трећи квартал протекао је у знаку пораста броја криптоминера, малвера који користи уређаје жртве да би “копали” криптовалуте, који је Србију пласирао на 6. место у Европи по броју овог типа напада.
Недавни масовни напад на кориснике е-маил порукама са малициозним AgentTesla малвером у прилогу, током неколико недеља октобра довео је Србију на друго место по броју напада овог типа у свету.
Са уделом од 4.89 одсто, Србија је била на другом месту по броју напада емаил порукама са зараженим прилогом
Раније ове године, забележена је и ситуација у којој је покренута циљана spear-phishing кампања која је као мотив користила локално релевантне теме из света сајбербезбедности, попут ренсомвер напада на једну од државних институција. Ни индустријских системи нису били ван фокуса сајберкриминалца; на 47.84 одсто ИЦС уређаја забележена је нека форма напада током ове године, што сврстава Србију у горњи део листе земаља и по овом типу напада.
Компанија Касперски је током 2022. године, на глобалном нивоу детектовала преко 400.000 нових узорака малвера дневно – што је пораст од 5 одсто у односу на претходну годину. Истраживачи ове компаније утврдили су и да се, глобално, удео ренсомвер напада у укупном броју малвера увећао за 181 одсто у односу на претходну годину, енкриптујући 9.500 докумената корисника сваког дана. Поред тога, глобално је детектован пораст од 142 одсто у броју даунлоудера – малициозних програма који инсталирају нове верзије малвера или нежељених апликација на инфициране уређаје.
“Брзина којом свет сајберпретњи расте и шири своје границе, као и број нових уређаја које корисници свакодневно користе, чине могућим да наредне године, на глобалном нивоу, дођемо до бројке од пола миллиона малициозних фајлова детектованих на дневном нивоу. Имајући на уму брзину којом сви трендови и нове технике сајберкриминалаца налазе примену и у нападима на кориснике у Србији, можемо очекивати да ће се значајан део ових трендова појавити и код нас и постати прења и за наше кориснике” рекао је Срђан Радосављевић, Solutions Architect компаније Касперски за западни Балкан.
“Веома опасна пракса развоја малвер-као-сервиса значи да сваки елементарно способан преварант може организовати сајбернапад и без било каквих знања у програмирању. Никада није било лакше постати сајберкриминалац. Због тога је за све компаније, али и обичне кориснике веома важно да користе поуздано безбедносно решење и избегну да постану жртва сјаберкриминалаца”, заклучио је Радосављевић.
Како би остали заштићени, Касперски саветује приватним корисницима да:
-Не преузимају и не инсталирају апликације из непоузданих извора
-Не отварају линкове из непознатих извора или сумњиве онлине рекламе поруке
-Креирају јаке и јединствене шифре, које укључују микс малих и великих слова, бројева, знакова интерпункције али и да активирају двофакторску аутентификацију
-Увек инсталирајте ажурирања. Нека од њих садрже критичне безбедносне закрпе
-Игноришу поруке са захтевима да онемогуће заштитне функције софтвера или сајбербезбедносног решења
-Користе робусно безбедносно решење адекватно за свој тип оперативног система и уређаја као што су Kaspersky Internet Security или Kaspersky Security Cloud.
Како би остале безбедне, Касперски саветује организацијама да:
-Увек ажурирају софтвер на свим уређајима који се користе за приступ корпоративној мрежи, како би спречили нападаче да се инфилтрирају у мрежу злоупотребљавајући слабости у њима
-Установе праксу коришћења јаких шифри приликом приступа корпоративним сервисима и користите мултифакторску аутентификацију за приступ сервисима на даљину
-Користе поуздано ендпоинт решење као што је Касперски Kaspersky Endpoint Security for Business које је опремљено детекцијом заснованом на понашању корисника и могућностима контроле аномалија за ефективну заштиту од познатих и непознатих претњи.
Извор: PcPress
