После прележаног ковида у мозгу пацијената могу да се јаве „значајне абнормалности“, које остају присутне и до шест месеци након опоравка, истиче се у новој студији.
Kористећи специјалну врсту скенирања магнетном резонанцом (МРИ) на малом броју пацијената, научници су открили разлике у мозгу пацијената који су прележали ковид 19 – посебно у предњем режњу и можданом стаблу – у поређењу са члановима контролне групе који нису били заражени.
Региони који су погођени у мозгу могу да утичу на умор, несаницицу, акнсиозност и друге когнитивне проблеме који су типични симтоми дугог ковида.
За студију, која ће бити представљена следецће недеље на годишњем састанку Радиолошког друштва Северне Америке, истраживачи су анализирали ефекте које ковид 19 има на мозак.
Магнетна осетљивост показује како се одређени материјали – као што су крв, гвожђе или калцијум – магнетизују у магнетном пољу, што омогућава откривање и праћење неуролошких стања укључујући микрокрварење, васкуларне малформације, туморе мозга и мождани удар.
Претходне студије нису се фокусирале на то како би се магнетна осетљивост променити након инфекције коронавирусом, рекла је коауторка студије Сапна Мишра, докторанткиња на Индијском институту за технологију у Делхију.
„Наша студија наглашава овај нови аспект неуролошких ефеката ковида 19 и извештава о значајним абнормалностима код бивших пацијената“, рекла је она у саопштењу.
Симптоми дугог ковида
Истраживачи су анализирали резултате МРИ 46 пацијената који су се опоравили од ковида и 30 здравих контролних пацијената. Снимање је урађено у року од шест месеци од опоравка, а међу пацијентима са ковидом, најчешц́е пријављени симптоми су били умор, проблеми са спавањем, недостатак пажње и проблеми са памц́ењем – све су то потенцијални симптоми дугог ковида. Резултати су показали да пацијенти са ковидом имају „значајно вец́е вредности осетљивости“ на фронталном режњу и можданом стаблу. Истраживачи су такође уочили значајне разлике у десном региону можданог стабла, региону повезаном са многим кључним телесним функцијама као што су регулација хормона и циркадијални ритам. „Ова студија указује на озбиљне дугорочне компликације које може да изазове коронавирус, чак и месецима након опоравка од инфекције“, истиче Мишра.
Истраживачи настављају дугорочну студију како би открили да ли Ће ове абнормалности потрајати током дужег временског периода.
Дугорочни ефекти који се појављују
Процењује се да милиони Европљана тренутно пате од дугог ковида, а различите студије су почеле да откривају потенцијалне дугорочне последице. Неуролошки симптоми повезани са дугиг ковидом укључују потешкоЋе у размишљању или концентрацији, главобољу, проблеме са спавањем, вртоглавицу, осеЋај укочености, промену мириса или укуса и депресију или анксиозност.
Претходне студије су откриле да ковид 19 може да изазове смањење мозга, смањујући сиву материју у регионима који контролишу емоције и памћење.
Студија Универзитета Оксфорд такође је открила да може оштетити подручја која контролишу чуло мириса. Истраживачи који стоје иза те студије рекли су да се ефекти могу видети код људи који нису били хоспитализовани и да је потребна дугорочна истрага да би се видело да ли се утицаји могу излечити. Друге студије су потврдиле потенцијални утицај на когнитивне функције услед инфекције ковида.
Извор: euronews.rs
