Kroz čitanje se oblikuje naš karakter. Književnost nas navodi na proživljavanje raznih događaja i susreta sa situacijama koje možda ne bismo doživeli u stvarnom životu. Književni likovi su često jedinstveni i neponovljivi, a takvim ih grade pisci. U isto vreme, podsećaju nas i na važnost iskazivanja naše autentičnosti. Autentičnost je jedna od glavnih karakteristika pojedinih pisaca i njihovih dela. Ali šta uopšte znači biti autentičan i koji domaći pisci su prepoznati kao takvi?
„To je veoma dobro pitanje – Lajoner Triling je napisao celu knjigu o tome kako je ovaj pojam nastao, ali, zapravo znači u izvesnom smislu reči biti neponovljiv, jedinstven, svoj, pravi, vredan. Treba biti autentičan kao što su autentična umetnička dela“, rekao je prof. Aleksandar Jerkov, književni kritičar
Ističe da su Njegoš, Vuk, Dositej i Sterija u jednom prelomnom trenutku četiri vrhunska klasika 19. veka, a Crnjanski i Andrić neprikosnoveni pisci 20. veka, dok bismo o drugima još mogli da raspravljamo, ali Kiš, Pekić, Pavić, Meša Selimović, Vladan Desnica, Miodrag Pavlović, Ivan Lalić, Nastasijević, Dis, Rakić. „I među nama danas ima pisaca koji bi to mogli biti, u ovom času možda najviše Goran Petrović, ali ima i pesnika koje mi još možda nismo čuli, a njihov glas je tu. Uz pojam autentičnosti često se vezuje istina u književnim delima, ali i u stvarnom životu. Čitajući, poistovećujemo se sa književnim likovima, pa nas tako književnost navodi na preispitivanje stvarnosti i sopstvene autentičnosti“, rekao je profesor Jerkov.
Dodaje da se od Aristotela do danas o tome raspravlja intezivno, šta je uopšte istina u književnom delu i možda je najbliže razumevanju toga da je istina koja je u književnom delu, a ne istina koja je izvan književnog dela jedan moćan način da se čovek susretne sa samim sobom. Zato je autentičnost drugo ime za umetničku istinu koja u književnom delu postoji.
„Književnost nas uči svemu onome što drugde ne možemo da naučimo, uči nas tome da mi nismo samo jednostavna, racionalna bića, da nismo samo službenici, građani, da nismo samo podanici, članovi porodice, da nismo samo deca ili roditelji nego da smo više od svega toga i sve to u isto vreme. Zato književnost ima neku posebnu vrstu snage, ona ispunjava simboličke moći čovekove uobrazilje i mašte – to je velika stvar“, zaključio je prof. Aleksandar Jerkov, književni kritičar. Neosporno je da nas bavljenje književnošću podstiče da promišljamo, ali i da iskažemo našu autentičnost.
Izvor: RTS
