Укратко, амерички витални интерес je избегавање нуклеарног рата са Русијом, а украјински је повратак Крима и Донбаса. Ти интереси нису подударни
За председника Владимира Зеленског и за Украјину, Крим и Донбас су националне територије чији повратак оправдава свеобухватни рат са циљем да се протерају надируће армије Владимира Путина. Па ипак, у историји америчко-руских односа питање ко контролише Крим и Донбас никада није било питање које би оправдало рат између наше две земље.
Америка никада није имала витални интерес за питање ко влада у Кијеву. Током 19. и скоро читавог 20. века – Украјина је била део руског царства или СССР-а, којима се владало из Москве. И такво стање није представљало разлог за забринутост САД, удаљене 5.000 миља.
За нас, кључна брига у овом украјинско-руском рату није ко ће контролисати Крим и Донбас, већ да САД не буду увучене у рат са Русијом који би могао да ескалира у светски, односно нуклеарни рат. То је најважнији интерес Америке у овој кризи.
Ништа у источној Европи не би оправдало свеопшти рат САД са Русијом. Уосталом, источна и централна Европа под контролом Москве је ситуација која је постојала током Хладног рата од 1945. до 1989. године, а САД никада нису војно оспориле такав резултат Другог светског рата. Живели смо са тим.
Када су Мађари 1956. устали за слободу и независност, САД су одбиле да интервенишу. Уместо да ризикује рат са Русијом, председник Двајт Ајзенхауер је мађарске патриоте препустио својој судбини.
Две алтернативе
Колико се само свет променио у 21. веку. Данас, премда САД нису у обавези да ратују за Украјину, дужни смо, према НАТО уговору, да уђемо у рат уколико буду нападнуте Словачка, Чешка, Бугарска, Румунија, Мађарска, Пољска, Литванија, Летонија или Естонија.
Иако Кијев није члан НАТО-а, САД себе доживљавају као финансијера и главног снадбевача Украјине оружјем, у рату који она води са Русијом око Крима и Донбаса, што би могло довести до употребе нуклеарног оружја по први пут од Нагасакија.
Укратко, наш витални интерес – избегавање рата САД са нуклеарном силом – може се ускоро сударити са стратешким ратним циљевима Украјине – односно потпуним преузимањем Крима и Донбаса.
Ако је Путин озбиљно намерава да води рат свим средствима како би задржао Крим и Донбас у саставу Русије, колико далеко смо спремни да идемо да бисмо помогли Украјини да истера Русе и поврати ове територије?
Чини се да настаје отприлике оваква ситуација:
Док америчко оружје помаже да се руски војници истерају из окупираних региона Украјине, Русија и Путин бивају сатерани у ћошак, где им преостају два избора: или прихватити пораз, понижење и све происходеће последице, или ескалирати да би задржали оно што имају. У неком тренутку, ескалација ради спречавања пораза може захтевати прелазак нуклеарног прага. Путин и његова свита су то већ наговестили.
Закључак: у неком тренутку овог сукоба, постизање ратних циљева Украјине мора натерати Москву да размотри ескалацију или да прихвати пораз. Што је ратна ситуација гора за Русију, пре ће доћи дан када ће Путин морати или да игра на свог „кеца у рукаву” како би избегао пораз, или да прихвати пораз, понижење и своје потенцијално свргавање у Москви.
Нежељени исход
Као што би руска употреба нуклеарног оружја могла да доведе до рата који би укључио и Сједињене Државе, немилосрдна тежња Кијева да задовољи своје националне интересе – враћање свих области које је Русија заузела, укључујући Донбас и Крим – ће на крају угрозити виталне интересе САД. Ако Кијев, уз оружје и подршку САД, потисне Русе са Крима и из Донбаса, Кијев рат са Русијом приближава нуклеарном рату.
Другим речима, настојећи да поврати све територије које је Русија освојила од 2014. године, Кијев присиљава Москву да размотри једини начин за спречавање пораза и националног понижења – употребу тактичког нуклеарног оружја – што значи приближавање рату са Сједињеним Државама.
Американцима би најбоље било да почну да трагају за исходом овог рата којим ће бити окончано крвопролиће, Кијеву враћен већи део Украјине, и избегнуто историјско понижење за Русију. Неки Американци виде овај рат као прилику да поразе и осрамоте Путинов режим и Русију. Они који настоје да остваре такве циљеве требало би да схвате да нас приближавање остварењу њихових циљева уједно приближава и употреби нуклеарног оружја од стране Русије.
Подсећања ради, председник Џон Ф. Кенеди је настојао да обезбеди частан излаз из кубанске ракетне кризе за совјетског диктатора и државу која ју је изазвала.
Превод и обрада текста Нови Стандард
Извор buchanan.org
