Преминуо је творац најпопуларнијег стрипа некадашње Југославије „Дикан и Стари Словени“. Био је посебно активан уметник и културни делатник нашег доба У Клиничко-болничком центру Земун у уторак, 11. октобра, преминуо је Лазо Средановић, један од најутицајнијих стваралаца југословенске и српске популарне културе, саопштило је Удружење стрипских уметника Србије. Био је стрипар, илустратор, карикатуриста, графички дизајнер и културни радник, најпознатији по хумористичко-акционом стрипском серијалу „Дикан и Стари Словени“, од 1969. најомиљенијем у земљама бивше Југославије.
Међу колегама и пријатељима Средановић је био познат као духовит, племенит и одмерен карактер. Лазо Средановић (у неким документима и: Лазар) рођен је у Никшићу, 19. септембра 1939. Основну школу је похађао у Сенти и Херцег Новом, а у Херцег Новом је завршио и угледну средњу школу за примењене уметности 1960. године. У Београду је 1965. дипломирао на Академији за примењену уметност, графички одсек, у класи оца српске графике, професора Михајла Мике Петрова.
Осим стрипа, чија је звезда био за најширу публику, Средановић се бавио графичким дизајном и илустровањем уџбеника, часописа и сликовница за децу. Редовно излагао је на многим салонима карикатуре у земљи и иностранству. Живео је и стварао у Београду и Крашићима (Бока Которска). Од 1968. до 1990. био је запослен као начелник графичких послова у Институту за безбедност Савезног министарства унутрашњих послова. Његова супруга, академска уметница Миланка Средановић (1942-2011) била је угледна модна креаторка СФР Југославије и сликарка, чији је опус сабран у уметничкој монографији „Миланка Средановић“ (2017).У њиховом браку су рођене кћери Катарина и Тамара.
Феномен стрипова и Дикана, најмлађег Старог Словена
Лазо Средановић је од малена, под утицајем предратних београдских стрипова и Дизнија, показивао интересовање за стрип, карикатуру и илустрацију, у време када идеолошка културна клима није охрабривала такве склоности. Први стрип је објавио као ученик у дечјем листу „Пионири“ на Цетињу. Током студија 1960-их радио је илустрације и карикатуре за „Феријалац“, лист Феријалног савеза Југославије. Ту је редовно објављивао каишеве стрипа према сценарију Петра Петровића — Пеце Марша, касније истакнутог новинара Студија Б и писца за децу.
Стрип „Дикан и Стари Словени“ уметник црта од 1969. за „Политикин Забавник“. Сценарије су писали иницијатор Никола Лекић, као и Нинослав Шибалић, Миленко Матицки, Бранко Ђурица, Слободан Ивков и сам Средановић.
Дикан и његов ујак Вукоје су одмах постали феномен популарне културе широм Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Ово је била и утицајна сатира домаћег менталитета и друштва, коју су средином 1970-их читали милиони људи, у време када је „Политикин Забавник“ имао близу 500.000 примерака збирног недељног тиража.
Средановић је утицао и на културне токове.
Уз једног од оснивача европског стрипа Ђорђа Лобачева, Средановић је ауторитетом и визијама о заједничком студијском раду стрипара допринео да тада млади уметник Бојан М. Ђукић оснује 1976. групу „Београдски круг 2“, касније једну од важних стрипских група Европе, која је допринела да српски стрип и визуелно приповедање буде данас препознатљива појава у светском издаваштву, филму, анимацији и видео играма. Средановић је био активни члан Удружења карикатуриста Србије ФЕЦО и плодни карикатуриста који је у 21. веку урадио стотине запажених карикатура ангажованог и истанчаног духовног усмерења, али и портрета, по чему је од младости био посебно познат.
Највећи део јавне делатности у 21. веку посветио је стрипу. Учествовао је у обнављању Удружења стрипских уметника Србије 2009. године, био је потпредседник у једном мандату, излагао је радове и гостовао на свим изложбама и фестивалима УСУС, укључујући и турнеју 2019. поводом прославе пола века стрипа „Дикан“ у Београду, Бањалуци, Нишу, Крагујевцу, Херцег Новом, Ваљеву и Лесковцу.
Цртао је стално нове епизоде Дикана за „Политикин Забавник“, а од 2017. за „Мали Забавник“, од којих је најновија епизода „Ђавоља варош“ била критика актуелних ратоборних збивања на подручју некадашње Југославије. Учествовао је у објављивању едиције монографија сабране серије „Дикан“. До сада су изашла два тома „Дикан. Књига 1. (1969-1971)“ и „Дикан. Књига 2. (1971-1983)“, у издању куће „Еверест Медиа“ у партнерству са Удружењем стрипских уметника Србије и предузећем „Информатика“.
У припреми су још две монографије.
Био је ангажован и у развоју „Дикана“ за будућу анимирану ТВ серију и анимиране дугометражне филмове за међународно тржиште. Средановић је био добитник бројних домаћих и међународних награда и признања као уметник, државни службеник и културни радник. Два новија признања целе струке биле су звање Витез од духа и хумора (2018) и Велика повеља Гашиног сабора (2019) које се додељује појединцима и установама који су кључно допринели уметности духа и хумора, и тиме обележили српску и међународну културу у другој половини 20. и почетком 21. века.
У оквиру програма „Европска престонице културе 2022“, у Новом Саду ће Средановићев опус и серија „Дикан“ бити представљени 21. октобра, у оквиру посебне целине, на изложби „Од Невена до Бетмена: Светски оквири српског стрипа и визуелног приповедања“.
Датуми октобарске сахране Лазе Средановића у Херцег Новом, као и комеморација у Београду, Новом Саду и Нишу, биће накнадно објављени, саопштава Удружење стрипских уметника Србије.
Извор: Данас
