Knjiga jednog od najznačajnijih ruskih pisaca Zahara Prilepina pod naslovom „Jesenjin“, uskoro će se pojaviti i pred srpskim čitaocima u izdanju „Službenog glasnika“ i u prevodu Radmile Mečanin.
Prilepin, sa svojstvenom vedrinom i originalnošću, u detalje iznosi biografiju Sergeja Jesenjina, donoseći neočekivane zaključke i izazivajući kod čitalaca duboko saosećanje. Jesenjina vole kao nijednog drugog pesnika na svetu – i njegovu poeziju i njega kao osobu. Ali ako pažljivije sagledate njegov život, naići ćete na teška i nepomirljiva pitanja, naglasio je izdavač, najavljujući ovo delo.
Jesenjin – sovjetski ili antisovjetski pesnik?
Hrišćanski pesnik ili bezbožnik?
Pesnik za plaćenu publiku ili inovator?
Da li je seljački pesnik ili imagista?
Koga je smatrao glavnim rivalom u poeziji i zašto?
S kim je stvarno bio prijatelj?
Kakav je njegov odnos sa boljševičkim vođama?
Koliko dece ima i koliko žena?
Koju je od svojih žena zaista voleo?
Da li je pio ili su zavidni ljudi ovo izmislili?
Koji su krivični predmeti protiv njega pokrenuti?
Da li je bio nasilnik ili žrtva okolnosti?
Šta je radio godinu i po van sovjetske Rusije?
I na kraju, samoubistvo ili ubistvo?
Knjiga pruža odgovore ne samo na ova pitanja već i na mnoga druga.
– Ovom biografijom Prilepin je priznat za najvećeg poznavaoca života i dela Sergeja Jesenjina. Ona sadrži sve što nam omogućava da Jesenjina vidimo onako kako nismo ni slutili, ali tako životnog da pobuđuje najrazličitija osećanja, kao da je tu, sa nama, a ne na filmskom platnu ili u knjizi. Lepeza njegovih ponašanja je veoma široka, nestalna, u njemu je maksimum svega ljudskog, pobuđuje čas oduševljenje, čas prezir, čas zbunjenost, ali autor je uspeo da nam pokaže da je talenat – Božji dar i težak krst, da geniji nisu od ovoga sveta – rekla je ranije Radmila Mečanin, za „Novosti“, povodom rada na prevođenju ovog kapitalnog dela. – Mada je ovo dokumentarna knjiga, raznovrsna raskošnost Jesenjinovog dara i karaktera čita se kao neverovatna priča. A sve je potkrepljeno dokumentima. Pre svega, činjenica da je Sergej Jesenjin jedini pesnik u istoriji Rusije koga je publika iznosila na rukama sa bine, pa nosila kroz salu i kroz grad. I to ne jednom! To nije doživeo ni Puškin.
