Turski F-16, u kojem se nalazio ministar odbrane Hulusi Akar preleteo je iznad Egejskog mora, izazivajući oštre reakcije Atine. Let turskog ministra usledio je nedugo pošto je Redžep Tajip Erdogan Grčku nazvao „beznačajnom članicom NATO-a“. Dve države ulažu milijarde dolara u novo naoružanje, uključujući turski „nosač dronova“ i buduće grčke avione F-35. Nespretna čestitka NATO-a Turskoj. „Budno pratimo šta radi Grčka. Pratimo njihove provokativne aktivnosti i izjave… Štitićemo naše interese u Egeju i celom istočnom Mediteranu“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar nedugo pre nego što je u avionu F-16 preleteo Čanakale i Egejsko more.
Turski ministar je, istovremeno, upozorio NATO na poteze i retoriku Atine, navodeći da aktivnosti Grčke nisu u skladu sa načelima Alijanse. Akarova izjava usledila je nedugo pošto je Stejt department odbacio mogućnost da uvede Grčkoj sankcije zbog raspoređivanja ruskog protivvazdušnog sistema S-300 na Kritu, navodeći da su ti projektili nabavljeni mnogo pre nego što je takvo naoružanje obuhvaćeno američkim sankcijama.
Gotovo istovremeno, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ocenio da je Grčka „beznačajna članica“ NATO, dok bez Turske ova Alijansa i ne postoji. Upozorio je Atinu da „ne ponavnja“ grešku iz 1922. godine, kada je grčka vojska poražena u bici koja je vođena kod Dumlipinara. „Nažalost, svedoci smo da grčki političari, kakvi su pre 100 godina poveli narod u katastrofu, sada čine istu grešku… Grčka nam nije ravna ni politički, ni ekonomski, ni vojno“, rekao je turski predsednik. Komanda kopnenih snaga NATO, koja se nalazi u Izmiru, je na Tviteru čestitala Turskoj Dan pobede, ali je objava ubrzo obrisana sa te društvene mreže, javljaju mediji u Grčkoj.
Tursko ministarstvo odbrane je, odmah zatim, ocenilo da je brisanje ove čestitke „uveliko narušilo korporativni identitet i prestiž“ NATO. Tursko „cinkarenje“ grčkih sistema S-300, suštinski, predstavlja pokušaj Ankare da privoli NATO da uvede sankcije Atini na sličan način na koji je Alijansa „zamrzla“ isporuku aviona F-35 Turskoj, zbog nabavke projektila S-400.
U komplikovanu situaciju oko isporuke ratnih aviona Ankari umešao se i kongresmen Majk Mekol, koji je Turskoj predložio da svoje sisteme S-400 isporuči Ukrajini, a da zauzvrat dobije američki sistem „patriot“, po matrici kako je to sa S-300 ranije učinila Slovačka. Ankara je ovaj pokušaj „začinila“ i tvrdnjama da je grčki S-300 „nišanio“ turske borbene avione F-16, dok su leteli iznad Egejskog mora, što je Atina u nekoliko navrata demantovala.
Milijarde dolara za trku u naoružanju
Amerike sankcije Turskoj primorale su stratege u Ankari da nosač aviona i najveći ratni brod u istoriji mornarice ove države „Anadolu“ brzo prepakuju u nosač dronova, što je izazvalo gotovo paničnu reakciju Atine, koja pokušava da u Izraelu nabavi protivvazdušni sistem i neutrališe ovu potencijalnu opasnost. Grčki mediji već mesecima prenose strahovanja vojnih planera vezanih za turski program razvoja bespilotnih letelica, koje su sa velikim uspehom upotrebljavane u nekoliko sukoba, od Sirije i Libije, pa sve do rata u Ukrajini.
Ovaj brod, prema karakteristikama, odgovara novom japanskom nosaču aviona „Izumo“, napravljen je na osnovu španskog dizajna, kao i australijska klasa „Kanbera“. Kada testiranje bude okončano, „Anadolu“ će, uz italijanski „Kavur“, biti najmoćniji ratni brod na Mediteranu. Prethodno, najveći turski ratni brod bio je bojni krstaš „Javuz Sultan Selim“, izgrađen u Nemačkoj 1911. godine.
Trka u naoružanju ove dve države već je isisala oko 12 milijardi dolara, od čega su Grci na osam borbenih aviona „rafal“ i tri fregate potrošili 4,4 milijarde, dok je turska skoro osam milijardi dolara preusmerila iz budžeta namenjenog učešću u programu F-35. Uz to, grčka vlada je izdvojila 190 miliona evra za modernizaciju mornaričke baze na Kritu, a ministarstvo odbrane je od parlamenta zatražilo podršku za ukupno 13 novih projekata za kopnene snage i mornaricu. Osim dogradnje baze na Kritu, Grčka će potrošiti 250 miliona evra u modernizaciju mornaričkih helikoptera i višecevnih raketnih bacača, kupovinu projektila „helfajer“ i različite municije.
Oštra retorika između Atine i Ankare
Razmena teških reči između Atine i Ankare dostigla je vrhunac tokom nedavnog samita Evropske unije, kada je Ankara žestoko kritikovala Brisel zbog „ćutanja zbog nelegalnih aktivnosti Grčke“. Ankara je Evropsku uniju optužila za „jednostrano ponašanje i nedostatak vizije“ prema Turskoj. Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dveju država, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.
Istovremeno, grčke vlasti objavile su seriju mapa, od kojih neke potiču iz 1923. godine, koje, kako tvrdi Atina, predstavljaju dokaz „turskog revizionizma i kršenja međunarodnog prava“.
Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.
Rade Maroević
Izvor: RTS
