Вишедеценицијски инквизитор у области журналистистике и публицистике Рајко Церовић, овог пута се намјерио и увријежио на актуелне одборнике ДПС-а у СО Жабљак и предсједника Општине Жабљак Веселина Вукићевића због одлуке да у локалном парламенту подрже одлуку о додјељивања парцеле за изградњу храма.
Изузев што се на самом почетку критике и укора обраћа предсједнику Шљиванчанину, а завршава са предсједником Вукићевићем, Церовићево сочиненије пати од бројних двосмислености и нелогичности.
Прибављајући себи ауторитет духовног надзиратеља идеолошке пастве, пита се, је ли могуће да члановима ДПС-а није довољна црква Светог Преображења да се моле Богу, већ су посегли да подрже издрадњу храма „Цркве Србије“.
Даље се пита, да ли је могуће да се нико није успротивио оваквој одлуци, што значи да ли је могуће да нико у Жабљаку не мисли као он.
Претходних осам мјесеци га је могло увјерити да срећом нико не мисли као он, јер нам је у Жабљаку свима очигледно дошло до спознаје, уколико будемо једни од другима мислили сходно инструкцијама „Церовићевог пера“, наша будућност умногоме ће наликовати на прошлост.
Зато ће локална историја одлуку локалног парламента цијенити историјском. И даће Бог да се настави са континуитетом добрих одлука у интересу Жабљака и Жабљачана.
Церовић би требао да у позној старости спозна, да се инсистирање мешетарању, подвалама и подјелама враћају као бумеранг.
За старачку публицистичку апанажу, очигледно да ће морати да пронађе неку другу тему и локацију, ова везана за Жабљак је била у стилу, путуј игумане!
Извор: Божидар Касалица/Фејсбук
