Тајван ће у наредној години издвојити 15 одсто више новца за опремање армије него у овој, саопштила је влада у Тајпеју. Тајвански војни буџет тако ће достићи износ од близу 20 милијарди америчких долара.
Тајванске власти објавиле су намеру да, у светлу све учесталијих маневара Кинеске народноослободилачке армије у близини тог пацифичког острва, повећају годишње издвајање у армију за чак 14,9 одсто, јављају медији у Источној Азији.
Последњих година, тајвански војни буџет износио је између 13 и 16,8 милијарди долара годишње, а у следећој би требало да достигне 19,4 милијарди зелених новчаница, што ће, сматра се, онда значити да чак 15 одсто трошкова државе отпада на војску.
Тајван има робусну армију од око 170.000 активних припадника, коју познати амерички вебсајт за војна питања Глобал фајерпауер ове године рангира као 21. у свету, јер се, између осталог, у њеном саставу налази чак 288 ловаца-пресретача и ловаца-бобмардера, те преко 1.100 тенкова.
Такође, мушко становништво тог острва је обавезно да прође четворомесечну војну обуку, те има и опцију добровољног служења једногодишњег војног рока.
Овај систем постепено је уведен у претходној деценији, а Тајван је пре тога десетлећима имао обавезно служење армије, због чега се сматра да би још око милион и по грађана тог острва у случају потребе могло да обуче војну униформу.
Интересантно је, међутим, да је увођење система базираног на професионалној војсци и добровољном служењу војног рока на Тајвану завршено релативно недавно, у 2016, те да је до одустајања од обавезне војне службе дошло због пада популарности служења војног рока, односно, отопљавања у односима између Тајпеја и Пекинга почетком прошле деценије, када су се снажно развијале економске везе између та два, етнички и културолошки блиска ентитета.
Тада је пуно младих Тајванаца веровало да неће бити рата између њиховог острва и матице, па чак и изражавало мишљење да је обавезна служба у војсци бесмислена јер би Народна Република Кина у случају конфликта лако војно прогутала Тајван, и, ако то жели, чак могла да га просто економским санкцијама пригуши и присили на предају.
Ипак, за време администрације бившег председника Барака Обаме, САД су Тајпеју продале америчко оружје и опрему вредну 14 милијарди долара, док је за време дупло краће владе председника Доналда Тампа постигнут договор да се острву са 23 и по милиона становника испоручи оруђе и оружје чија је укупна цена око 18 милијарди долара.
Зато није нетачно рећи да је Тајван, који поседује и балистичке пројектиле средњег домета који могу да захвате дубоко у кинеску територију, већ изузетно добро наоружан.
Данас је и расположење становништва нешто другачије, у немалој мери због догађаја у протеклих неколико година у Хонгконгу (постепеног укидања аутономије тог града, гушења протеста и хапшења дисидената), јер се он види као најава за оно што би се могло десити с Тајваном у случају његовог припајања матици.
На Тајвану је сада на власти Демократско-прогресивна партија председнице Цај Ингвен, која отворено води политику јачања дефакто независности Тајвана и продубљивања економских, политичких и војних веза са Вашингтоном, те најављује повратак обавезног једногодишњег војног рока за грађанство.
Давид против Голијата?
Са четири разарача и само четири подморнице, међутим, Тајван добрано заостаје за морнарицом матице Кине, која поседује 46 површних пловила истог типа и чак 79 подводних апарата, те последњих година у наоружање уводи носаче авиона.
У саставу кинеске морнарице тренутно се налазе три таква поморска гиганта, мада је последњи, највећи, поринут тек пра два месеца и још увек није у оперативној употреби.
Осим тога, Пекинг (званично) годишње троши око 220 милијарди долара на војску и у њој служи преко два милиона људи.
Ово друго (апсолутни број људи), у почетним етапама евентуалног сукоба, не мора бити пресудно јер је за пробијање тајванске одбране ипак потребно специјализовано особље чија обука дуго траје, као што су пилоти и подморничари.
Међутим, поред огромне морнарице, Пекинг, сматра се, поседује и око 1.900 конвенционалних балистичких пројектила, те неколико стотина крстарећих ракета, које би могле да нанесу страховиту штету тајванској војсци и инфраструктури, због чега острво последњих година набавља или планира да набави америчке против-ракетне системе „ПАЦ-3“ и „ТХААД“.
Управо због разлике у моћи поморских и ваздушних снага, највећи део најављеног повећаног улагања у тајванску армију отићи ће на ваздухопловство, против-ваздушну одбрану и морнарицу.
Власти у Тајпеју, наравно, у случају сукоба са матицом Кином очекују (бар) логистичку, извиђачку, информативно-обавештајну и кибернетску подршку својих војнополитичких савезника САД, па и Јапана.
Такође, мада чињеница да је острво противнику даје опцију поморске блокаде и изнуривања, географија Тајвана, који у свом саставу има око 100 острва, од којих су много добро укопана, и велике планинске масиве са чак 258 врхова виших од 3.000 метара, представља прилични изазов за сваког потенцијалног нападача, нарочито ако би услед успеле (довољне) мобилизације на Тајвану, њему било потребно да бродовима пребаци инвазионе снаге које броје више од милион, па можда и два милиона људи.
Тајван, иначе, сам производи оклопна возила, мање војне бродове, ракете дугог и средњег домета, дронове, па и лаки борбени авион.
Иља Муслин
Извор: РТС
