Od početka rata u Ukrajini iz Vašingtona nije bilo pokušaja da se stupi u direktan kontakt sa ruskom stranom. U sredu je Blinken rekao da će pozvati Lavrova. Šta se promenilo? Američki državni sekretar Entoni Blinken u sredu je, tokom konferencije za štampu u Stejt departmentu, izneo dramatičnu najavu o nameri da razgovara sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim „u narednim danima… po prvi put od početka rata” u Ukrajini, odnosno od 24. februara.
Interesantno, njegov alibi za razgovor podsetio je na sovjetsku eru – razmena zarobljenika. SAD nude razmenu ruskog preduzetnika Viktora Bouta, koji je uhapšen na Tajlandu 2008. godine na osnovu američkog naloga, i kasnije osuđen na 25 godina zatvora po optužnici za trgovinu oružjem, u zamenu za Britni Griner, košarkašicu koja je zadržana na moskovskom aerodromu zbog posedovanja narkotika i, što je još važnije, Pola Vilana, bivšeg marinca, koji je uhapšen u Rusiji 2018. godine i kasnije osuđen na 16 godina zatvora na osnovu optužnice za špijunažu.
Vilan je za Ruse bez sumnje bio dobar ulov. Američki ambasador u Moskvi ga redovno posećuje u zatvoru. Blinken je napomenuo i drugu temu o kojoj bi voleo da razgovara sa Lavrovim, a to je implementacija „žitnog sporazuma”. Vašington nije učestvovao u pregovorima o sporazumu i sada pokušava da se bočno uključi u ceo proces.
Blinken tvrdi da „širom sveta čuje i vidi očajničku potrebu za hranom, odnosno za smanjenjem cena hrane. A ako mi direktnom diplomatijom možemo da ohrabrimo Ruse da se pridržavaju obaveza koje su preuzeli, i ako će to pomoći ljudima širom sveta, ja sam odlučan da to uradim”, zaključio je američki državni sekretar.
Rat se otrgnuo algoritmu
Zanimljivo, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu indirektno je aludirao na SAD izjavivši da postoje zemlje koje „žele da blokiraju” dogovor o žitu između Rusije i Turske, i koje žele da se sukob u Ukrajini „produži“, jer smatraju da što duže bude trajala specijalna vojna operacija Moskve, „Rusija će biti slabija“. Naposletku, Blinken je pomenuo i pravi razlog predstojećeg razgovora sa Lavrovom – „plan Rusije da anektira ukrajinske teritorije”. Blinken je ponovio hiperbolu da sankcije imaju „moćan i sve snažniji efekat”, da su „duboko oslabile Rusiju” i da će Bajdenova administracija učiniti sve što može da „ojača ukrajinsku poziciju na bojnom polju, kako bi imala što je moguće bolju poziciju za pregovaračkim stolom.”
Međutim ono što provejava je duboko nespokojstvo Vašingtona zbog toga što ruska pozicija, na njihovo krajnje zaprepašćenje, nije omekšala nego otvrdnula u poslednje vreme. Blinken je pomenuo prošlonedeljnu izjavu Lavrova da su se ciljevi Rusije u Ukrajini proširili. „Oni sada nastoje da preuzmu još ukrajinske teritorije, pored Donbasa,” poručio je Blinken.
I zaista, rat se otrgnuo američkom algoritmu. Mađarski premijer Viktor Orban prošle nedelje je rekao da antiruske sankcije „nisu uzdrmale Moskvu”, već Evropu, koja je do sada izgubila četiri vlade u ovoj ekonomskoj i političkoj krizi. Rusija uzvraća Sjedinjenim Državama i NATO-u istim manirom kakav su oni primenjivali dok su komadali Jugoslaviju. NATO rat u Jugoslaviji vođen je u trenutku kada je Rusija bila slaba i prinuđena da bespomoćno posmatra kako Zapad komada srodnu slovensku zemlju. Rusija se sada neće zaustaviti, budući da je već uhvatila veliki zalet. Blinken je usplahireno primetio: „Mislim da je veoma važno, sada kada znamo šta je sledeći ruski plan, a to je aneksija dodatne ukrajinske teritorije, da ministar Lavrov direktno od mene čuje da vidimo šta rade, da znamo šta rade, i da to nikada nećemo prihvatiti. To nikada neće biti legitimizovano. Ako to urade i istraju na takvoj odluci, posledice će biti trajne.”
Međutim paradoks je u tome što je lopta još uvek u američkom dvorištu. Rusija će ući u Ukrajinu onoliko duboko koliko Vašington bude Kijevu slao naprednog naoružanja kojim se može gađati ruska teritorija. Moskva je prosto zainteresovana da ruska teritorija bude obezbeđena od napada sa teritorije Ukrajine.
Na Bajdenovoj administraciji je odluka da li će produžiti rat ili eskalirati obim ruskih operacija. Vašington je napravio katastrofalnu odluku kada je odlučio da škartira rusko-ukrajinski sporazum potpisan u Istanbulu u aprilu, u kojem je Kijev pristao da izađe u susret umerenim zahtevima ruske strane.
Promena tona
Ali to je bilo pre nego što je američki ministar odbrane Lojd Ostin – rame uz rame sa Blinkenom – nakon kratkog puta u Kijev zaključio da SAD žele da vide Rusiju „oslabljenu do nivoa da više ne može da čini ono što je učinila invazijom na Ukrajinu.” Ostin se pohvalio da je Rusija „već izgubila veliki deo vojnih sposobnosti” i „veliki broj vojnika”, te zaključio: „Želimo da ih onemogućimo da u kratkom roku povrate te sposobnosti.” Čuvši Ostinov ratni poklič, Blinken je dodao: „Strategija koju sprovodimo, a koja se odnosi na masivnu podršku Ukrajini, masivni pritisak na Rusiju, u solidarnosti sa preko 30 zemalja, daje ozbiljne rezultate. U tom smislu vidimo da se ruski ratni apetiti smanjuju.”
„Rusija gubi, Ukrajina pobeđuje”, tvrdio je tada Blinken. Međutim tog trijumfalističkog tona nije bilo u njegovom komentaru u sredu. Lepota konferencija za štampu je u tome što jedan novinar može da ih učini življim i živopisnijim. Tako je američki novinar upitao Blinkena: „Govorite da je Rusija izolovana na međunarodnom planu, ali vidimo da ministar Lavrov leti po Africi i Bliskom istoku a predsednik Putin ide u Teheran… Oni time žele da pokažu da nisu izolovani, a sada ste i Vi objavili da ćete sa njima razgovarati. Šta nam o naporima ove administracije da izoluje Rusiju govori činjenica da vi zapravo kontaktirate njih kako biste pregovarali”?
Blinkenovo objašnjenje: „Mat, ono što ja vidim u putovanjima ministra spoljnih poslova (Lavrova) je očajnički pokušaj da se pred svetom opravdaju akcije koje je Rusija preduzela…” Pa ipak, šef spoljne politike EU Džozef Borelj juče se ozlojeđeno požalio: „Lavrov tokom svojih poseta ubeđuje Afrikance da su evropske sankcije izazvale sve što se dešava… i čitava zapadna štampa to ponavlja. Kad ja odem u Afriku da iznesem suprotne tvrdnje, da sankcije nemaju ništa sa ovim, niko to ne pominje.”
Bajdenovu administraciju muči bauk kolapsa evropskih ekonomija. Izveštaj Si-En-En-a od juče je nosio naslov: „Američki zvaničnici tvrde da se ostvaruje najgori košmar jer Rusija prekida snadbevanje Evrope gasom”. Tvrdi se da Bajdenova administracija „iza kulisa furiozno radi kako bi održala jedinstvo evropskih saveznika” budući da ih je pogodio povratni udar sankcija protiv Rusije, te da bi se „njihov uticaj na Evropu mogao osetiti i u Americi, podižući cene gasa i električne energije.”
Izveštaj citira neimenovanog zvaničnika SAD koji tvrdi da je ruska osveta za zapadne sankcije dovela Zapad na „nepoznatu teritoriju”. Treba li reći da Blinkenov najavljeni poziv Lavrovu ukazuje na očajničku urgentnost Vašingtona da otvori liniju komunikacije sa Moskvom na političkom nivou. Ostaje da se vidi kako će ovaj obrt biti dočekan u evropskim prestonicama, pogotovo u Kijevu. Blinken je predvodio zapadni bojkot Lavrova na sastanku ministara spoljnih poslova G-20 u Baliju, i to nedavno, sedmog i osmog jula. Dok je Blinken pripremao svoju šokantnu objavu, predsednik Bajden je priređivao glamurozni doček na visokom nivou u Beloj Kući za Olenu Zelensku, suprugu Vladimira Zelenskog.
M. K. Badrakumar
Izvor: Novi Standard
