Uvaženi efendija Rifat Fejzić naravno da nije fašista poput Osmana Rastodera, vođe Muslimanskih milicija koje su učestvovale u gušenju Trinaestojulskog ustanka i zbrisale Veliku iz spiska živih.
Izjava efendije: „Ako je Draža antifašista, onda sam ja fašista“ nije odnos efendije prema Mihailoviću već prema Milu Đukanoviću jer bez stila i smisla učestvuje u ovovremenim medijskim hajkama da bi vratio režim koji je zauvijek pao 30. avgusta 2020. godine.
Taj režim je nemoguće vratiti, on je pukao za sva vremena.
Zato bi ljepše i svrsishodnije bilo da se naš dobri efendija Fejzić odredi prema Osmanu Rastoderu, čovjeku iz naroda kojem sam pripada, a koji je bio generator međuvjerskog sukoba pravoslavnog i muslimanskog naroda u Crnoj Gori.
Osman Rastoder i njemu slični su 1941. godine bili zastupnici početka te nepotrebne spirale zla, njeni utemeljivači i jari promoteri.
Da se razumijemo, režim Đukanovića je 2020. godine, zarad opstanka na vlasti, bio spreman da u konflikt protiv pravoslavnih Srba i Crnogoraca svom silom gurne Bošnjake i aparat državne vlasti koji je tada držao pod kontrolom.
Gdje je tada bio efendija Fejzić da zakoči negativni projekat koji bi Crnu Goru izgorio?
Poštenije bi bilo da efendija Fejzić kaže da je tada bio za takvu varijantu Đukanovića, a još korektnije da predoči šta je očekivao kao rezultat te „priče“!
Razumna procjena je da bi Đukanović u tom konfliktu izgorio i Bošnjake i aparat državne sile.
I šta onda?
Mi živimo u planetarno kriznim vremenima gdje su konflikne ličnosti, poput Đukanovića, nepoželjne da učestvuju u vlasti u bilo kom obliku.
A narod registruje ko Monstrumu pomaže da i dalje kleca i padne „licem u blato“ na alavom i bezobraznom putu ka nemogućim ciljevima.
Efendija Fejzić je mlad čovjek koji nije vidio, kojem je promaklo da su režim Đukanovića srušili većinski pravoslavni Crnogorci i Srbi, uz pomoć istaknutih i dobrih pripadnika drugih naroda i religija.
Taj divni gest im neće biti nikad zaboravljen jer je on za vječno poštovanje .
Izvor: Vojin Grubač/Fejsbuk
