Наше псовке апсолутно су без конкуренције у поређењу с остатком свијета. Наравно да и други народи псују, Енглези, Мађари и Мексиканци, чак више од нас, али нико тако „сочно“ као ми. Припадници малог броја народа псују Бога, мајку и друге светиње, а ми такве именице врло успјешно комбинујемо с још маштовитијим атрибутима и глаголима, па онда на крају све то заједно стрпамо на грану или неко још боље мјесто.
У филму „Свети Ђорђе убива аждаху“, унук пита деду, док шетају у помрчини: „А зашто ми Срби стално живимо у мраку?“, на шта добија одговар: „Зато што стално псујемо Бога, Сунце и хљеб!“ И, заиста, шта може очекивати народ чија добра већина свакодневно псује највеће светиње?
Наше псовке апсолутно су без конкуренције у поређењу с остатком свијета. Наравно да и други народи псују, Енглези, Мађари и Мексиканци, чак више од нас, али нико тако „сочно“ као ми. Припадници малог броја народа псују Бога, мајку и друге светиње, а ми такве именице врло успјешно комбинујемо с још маштовитијим атрибутима и глаголима, па онда на крају све то заједно стрпамо на грану или неко још боље мјесто.
Обично се псује мајка, сестра, отац, стрина, тетка и остала многобројна фамилија, Бог, Сунце, небо, миш, патка, пас, јеж, хљеб, млијеко, со, пшеница и други прехрамбени производи…
Изрећи псовку у разговору, исто је као пљунити у чашу чисте воде – каже стара јапанска пословица. Зато, не загађујте псовкама воду коју пијете!
Хула и псовка на Бога, на Светога Духа Божјег, није обичан грех, већ грех учињен са ђаволском енергијом. То је грех у коме се човјек добровољно рађа од ђавола, и оца лажи чини својим родитељем (ср. Јн. 8,44).
Донко Ракочевић
Извор: Фејсбук
