Пише: о. Крсто Станишић
У постлитијском времену, из медијског простора Црне Горе врло брзо су уклоњени, истински хероји литија, дискретни хероји. Ти хероји су наши суграђани, обични људи, који немају медијски портфолио или партијску инфраструктуру, али имају оно велико срце, част и чист образ који се још увијек чувају у нашем народу.
Баш такви обично људи су се у пресудним данима за наш српски народ у Црној Гори показали најнеобичнији и најизузетнији. Били су кадри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати, често ризикујући не само сопствени опстанак већ и опстанак читаве своје породице.
Њихово мјесто су брзо заузели инфлуенсери, медијски предатори, идентитетски камелеони, нарцисоидни лајфкоучи и старлете. Сваки од њих се грчевито борећи да привуче што већи број кликача и лајкача и да заузме што већи дио медијског простора. Хорде интернет сурфера су се брзо навикле на нову реалност пратећи тренинге и тржиште садржаја.
Чак и национални и духовни садржаји бивају неумољиво подређени логици и законитостима алгоритама, трендинга и маркетинга медијских гиганата.
У једном таквом свијету тешко је изигравати Дон Кихота и јурити на ветрењаче, али ето водећи се оном Његошевом: „нека буде што бити не може“ и ја се одлучих да напишем нешто о једноме од тих дискретних хероја, не зато што га сматрам бољим од других, већ зато што сам се лично увјерио у његову људскост и доброту.
Надам се да ће ово моје писаније побудити и друге да пишу, па да тако заједнички васкрснемо хероје литија у овом изузетно контаминираном медијском простору, не би ли нас њихови ликови и дјела надахнули да и ми будемо бољи људи.
Доктор Дејан Бајовић је хирург у Никшићкој болници кога по поштењу и по доброти зна читав град, а нарочито његово насеље Драгова Лука.
Када сам се после свог вишегодишњег боравка у Њемачкој вратио у Црну Гору на шест мјесеци, желио сам да се друштвено ангажујем и да се повежем са што већим бројем људи који желе да учествују у изградњи (како смо се тада надали) пост ДПС-овског друштва у Црној Гори.
Упознао сам много изузетних, интелигентних и добрих људи али људскост и поштење Дејана Бајовића ме посебно надахнуло. Нешто у том човјеку је у мени изазвало осјећај дубоког поштовања чак и прије него што смо и ријеч проговорили један са другим. Када смо се упознали и поразговарали, схватио сам да смо се познавали читав живот иако се никад до тада нијесмо видјели. Дејо ми тада је рекао: познајем ти ђеда, познајем ти оца и стрица па зато и тебе познајем.
Везивати херојство Дејана Бајовића за један дан или за један догађај било би неправедно, јер херојство није питање само тренутка већ је то животно опредјељење. Вјерујем да сваки Дејов пацијент има по једну причу о његовом херојству.
Ипак у, контексту литија, широј јавности у Црној Гори Дејан је постао познат када је одбио да дозволи директору болнице да прегледа повријеђеног колегу Митровића кога су напали режимски изгредници. Директор је вјероватно желио да минимизира и релативизује последице напада, како би прикрио злочине бивше власти, али му Дејо Бајовић као дежурни доктор то није дозволио. Овај догађај је остао документован као видео снимак, још један снимак који је разоткрио злокобност хоботнице која се увукла у све поре друштва.
Осим што је заједно са осталим никшићким љекарима дао пун допринос и подршку литијама у Црној Гори, Дејо Бајовић је својим ангажманом, говорима и изнад свега својим ауторитетом, дао немјерљив допринос побједи на никшићким изборима, побједи која се сматра највећом политичком побједом над ДПС-ом после 30 августа 2020. Ова побједа је осигурала и то да је Никшић први пут послије Другог свјетског рата добио градоначелника који је Србин и који гаји пријатељске и блиске односе са Црквом.
Дејо Бајовић је један од оних људи којима Никшић, Црна Гора и цјелокупно српство дугују неизмјерну захвалност.
Знајући Деја, предпостављам да ће се наљутити што сам писао о њему. Али спремам сам да поднесем његову критику, како бих указао на хероје које не смијемо заборавити и занемарити, не због њих већ због нас самих.
А ви драги читаоци немојте само да читате, већ пишите и ви о дискретним херојима!
(Извор: Фејсбук профил аутора)
