По последњим прорачунима, Швајцарци су ти који зарађују у просеку више од било којих запослених у другим земљама: 67.658,78 евра годишње, што је троструко више од просечне зараде Италијана, док Исланђани, Норвежани и становници Луксембурга у просеку зарађују око 40.000 евра годишње.
Европска унија пооштрава директиву о минималној плати – већ у уторак, 7. јуна, могао би да буде потписан политички договор о мери изгласаној у Европском парламенту пре скоро годину дана, која има за циљ да гарантује приходе који могу да обезбеде пристојан животни стандард за раднике и њихове породице у свим земљама Европе. До данас, закон о минималној плати не постоји само у Италији, Аустрији, Кипру, Данској, Финској и Шведској.
Према последњим подацима Евростата (Канцеларија за статистику Европске уније), минимална плата у Европи се креће између 332 евра месечно у Бугарској до 2.257 евра у Луксембургу.
У Француској, у којој је у току галопирајућа инфлација, минималац се повећао три пута (укупно за 5,9 одсто), а синдикат који штити права радника се бори за то да цифра достигне 2.000 евра месечно.
У Шпанији је минимална плата достигла 1.000 евра за 14 месечних прихода, док је у Португалији синдикат тражио повећање са 705 на 800 евра. У Италији, без обзира на захтев Европе и без обзира на огромну инфлацију те дугове које земља има услед пандемије и руско-украјинског сукоба, политичари су подељени по том питању.
Колика је годишња просечна зарада Европљана
По последњим прорачунима, Швајцарци су ти који зарађују у просеку више од било којих запослених у другим земљама: 67.658,78 евра годишње, што је троструко више од просечне зараде Италијана, док Исланђани, Норвежани и становници Луксембурга у просеку зарађују око 40.000 евра годишње.
Немачка просечна плата је око 31.000 евра, Французи у просеку зарађују око 21.000 евра, баш попут Италије и Шпаније, од којих мање зарађују Румуни, Летонци, Мађари и Хрвати – мање од 10.000 евра годишње.
По последњим анализама OCSE-а (Организација за економску сарадњу и развој) који је узео у обзир кретање средњих примања у Европи у последњих 30 година, Италија је на незавидном месту у односу на остале земље и такође је једина земља у којој се плате смањују уместо да се повећавају.
Италије је тако доживела смањење плата за 2,9 одсто у односу на Шпанију у којој су оне порасле за 6,2 одсто, Холандију са порастом од 15,5 одсто, Француску са 31,1 одсто и Немачку где су цене порасле за 33,7 одсто.
На листи десет земаља чији запослени имају највећу просечну зараду налазе се: Швајцарска са 4.900 евра месечно, затим Данска са 3.914 евра, Норвешка за 3.795 евра, Луксембург где се зарађује 3.573 евра, Исланд са 3.221 евром, Аустрија – 3.104 евра, Ирска са 3.041 евром, Немачка са 2.952 евра, Француска са 2.791 евром и Шведска са 2.770 евра.
Швајцарска је такође и лидер у квалитету живота, не само због високих плата већ и због сигурности, услуга како у приватном тако и у јавном сектору, те односу грађана према природном амбијенту.
Колико се зарађује у Италији
По подацима Еуростата просечна годишња зарада Италијана је око 21.462,62 евра што је око 1.533 евра месечно за 14 плата. Ипак треба узети у обзир да немају сви радници 14 примања као и да се плате драстично разликују од југа ка северу земље.
Ова цифра се такође мења када се ради о плати коју примају мушкарци и оној коју примају жене и које се јако разликују. И мада жене врше исте послове као и мушкарци, оне су мање плаћене.
Цифра се такође мења и с обзиром на годиште запосленог и сектора у којима раде. По подацима INPS-а у Италији највише зарађују мушкарци између 55 и 59 година чија је просечна годишња плата око 32.000 евра, док они који имају између 60 и 64 године зарађују око 30.000 годишње, док особе преко 65 година зарађују око 22.514 евра.
Подаци такође показују да млади између 20 и 30 година зарађују просечно око 11.456 евра годишње бруто ако су мушкарци и око 8.063 евра бруто ако су жене. Те цифре расту са годинама, а и у зависности од сектора рада тако да је у 2021. години дошло до повећања плата у сектору банкарства за 7,5 одсто, као и у сектору финансија и осигурања, док су остали на 23.000 евра запослени у приватном сектору и 33.500 евра бруто запослени у јавном сектору.
Најнижу плату, око 7.000 евра годишње примају пољопривредни радници као и запослени у домаћинствима. Италија је изнад европског просека индекса сиромаштва радника. Наиме у овој земљи 11,6 одсто особа које раде су сиромашне док се тај процент у Европи зауставља на 9,2 одсто.
Да ли расту плате?
Због галопирајуће инфлације у скоро целој Европи долази и до пораста плата, сем у Италији у којој, без обзира на огроман пораст цена, није дошло до пораста плата.
„У Еврозони је инфлација достигла 7,5 одсто, што ће довести и до пораста плата у овој години за 3 одсто“, изјавио је економиста и шеф Централне европске банкае Филип Лејн, рекавши да се тако нешто није догодило у последњих десет година.
Тако да, ако је прошле године минималац у Француској био повећан три пута (укупно око 5,9 одсто) а синдикати су наумили да дођу до цифре од 2.000 евра, у Шпанији је та цифра достигла 1.000 евра, а у Португалији се очекује повећање са 705 евра на 800.
У Немачкој, 85.000 радника челичана покушава да договори повећање од 8,2 одсто, док су запослени у хемијском и фармацеутском сектору добили укупну суму од 1.400 евра. Минимална плата ће порасти са 10 на 12 евра на сат а у Данској од 10 на 14 евра по сату како то тражи синдикат.
Генерални секретар Европске конфедерације синдиката Лука Висентини, објаснио је да су „минималне плате највеће у Немачкој, Аустрији и Француској, али се тренутно ради и на великим кампањама у Белгији, Шпанији и Португалији и то на два фронта, штитећи најсиромашније категорије повећањем плата по закону и истовремено повећавајући плату сваки пут када дође до обнављања уговора“.
У Италији не постоји минималац
За разлику од највећег броја европских земаља, у Италији не постоји тзв. минимална плата и од 1990. године до данас је чак дошло до смањења плата. Италијанске фирме су одбиле ревизију око повећања плата, Генерална конфедерација италијанске индустрије је рекла „НЕ“ захтеву министра рада, а половина запослених у Италији чека обнову уговора.
Италијанска политика није у стању да се договори о законом стабилизованој минималној плати испод које је немогуће сићи и која узима у обзир трошкове живота и раст цена. То би помогло свим оним радницима који су плаћени изузетно мало, нарочито младима.
С обзиром на инфлацију која је у мају достигла рекорд какав није виђен од 1986. године, минималац утврђен законом би требало да је приоритет у Италији, но нажалост то није тако.
Чак се ни сами синдикати не слажу око минималца док једино Италијани имају јасне идеје. По недавном истраживању института за истраживање тржишта, 86 одсто испитаника жели да се уведе законски минималац.
И док је Европска унија на корак до политичког договора око директиве, европски комесар за економију Паоло Ђентилони изјавио је за дневни лист Ла Стампа да је куповна моћ с обзиром на плате драматично смањена.
„Повећање разлика у сталежима постаје огромно тако да то не сме да буде игнорисано и потребно је донети и у Италији закон о минималцу којим ће бити гарантована права радника. Потребно је и подићи таксе великим мултинационалним компанијама које излазе као победници из овог кризног периода, прво пандемија а сада рат“, рекао је Ђентилони.
Порез на плату
Једна од солуција би било и смањивање пореза на зараде који има велики утицај на италијанске плате јер разлика између бруто плате коју треба да плати послодавац и нето зараде која остаје запосленом је астрономска.
Што се европе тиче на првом месту по порезу је Белгија са 52,6 одсто, затим Немачка са 48,1 одсто, Аустрија са 47,8 одсто, Француска са 47 одсто и Италија са 46,5 одсто. Но смањење пореза би Италијанску владу јако много коштао. Уколико би дали радницима по 100 евра више сваког месеца то би земљу коштало 16 милијарди евра.
Млади напуштају земљу, али како изабрати где отићи
С Обзиром на врло ниске плате у Италији и никакве перспективе за младе, бележи се велики „одлив мозгова“, само у 2019. години земљу је напустило 70.000 људи. У последњих 10 година скоро пола милиона младих је напустило Италију да би нашли боље плаћене послове у другим земљама Европе. Ситуација је најтежа на југу где се највише и осећа недостатак посла.
Вилијам Расел је креирао једну врсту дигитрона који се зове Salary calculator, који се базира на подацима Glassdoor-a на основу кога је могуће пронаћи информације о средњим платама за 36 врста послова, од наставника преко медицинских сестара, адвоката и запосленог у бару.
Све плате из 38 земаља по подацима OCSE-а су прерачунате у доларе и фунте. На пример, једна медицинска сестра у Португалији зарађује 14.000 долара док у Јужној Кореји зарађује 33.000, а у Америци 66.000.
И док информатичар који прави софтвере у Колумбији зарађује нешто мање од 15.000 евра у Швајцарској је његова плата 107.000 на годишњем нивоу. И мада је Швајцарска земља са највећом платом у Европи потребно је узети у обзир и многе друге ствари, а то су и трошкови живота у свакој земљи (какво је здравствено осигурање, да ли је потребно грејати већим делом године, какав је градски превоз и колико је удаљен посао од куће, да ли постоје нискобуџетни летови, има ли пијаца итд).
На пример, у Турској су трошкови живота врло ниски тако да су и плате ниске: уколико, како је то израчунао Quartz at Work, адвокат у Инстанбулу зарађује мало, око 7.400 долара годишње то је, с обзиром на ниске трошкове живота у тој земљи, исто као да у Рејкјавику зарађује 64.000 долара годишње.
Извор: РТС
