Пораст цена хране изазван руском инвазијом на Украјину, као и повећани трошкови енергије могли би да у екстремно сиромаштво уведу више од 250 милиона људи широм света, показала је анализа хуманитарне организације Оксфам. Уједно, ова хуманитарна организација предлаже решење у виду отписивања дугова за најсиромашније земље како би се оне фокусирале на борбу против општег сиромаштва, пише Гардијан. Оксфам је саопштио да су се ови нови изазови само нагомилали на већ постојећу економску кризу која је последица пандемије коронавируса и позвао је на хитну међународну акцију.
„Без хитне и радикалне акције, могли бисмо да сведочимо најдубљем колапсу човечанства у екстремно сиромаштво”, рекла је међународна извршна директорка Оксфама Габријела Бучер. Саопштење Оксфама објављено је уочи пролец́них састанака Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ), а у извештају се наводи да би задужене владе потенцијално биле принуђене да смање јавну потрошњу како би подмириле растуц́е трошкове увоза горива и хране. Оксфам истиче да би отказивање отплате јавних дугова за 2022. и 2023. годину акумулирало око 30 милијарди долара средстава сиромашних земаља које се суоачвају са највишим дуговањима, али и највећим сиромаштвом.
Светска банка је вец́ проценила да би у 2022. око 198 милиона људи могло бити “гурнуто преко ивице”, у екстремно сиромаштво, што је – према њиховом закључку – последица пандемије ковида. Међутим, Оксфам процењује да је у опасности још 65 милиона људи ако се у обзир узму руска инвазија на Украјину и растуц́е цене енергената. Такође се процењује да ц́е због тога још 28 милиона људи остати потхрањено.
Оксфам предлаже и повец́ање пореза за најбогатије, као и за компаније које профитирају од криза попут пандемије или рата у Украјини. Организација је такође позвала Г20 групу највећих економија света да за сиромашне земље издвоји 100 милијарди долара из постојец́ег фонда за штедњу како би – кроз субвенције и смањење пореза на робу и услуге – заштитили најсиромашније од инфлације.
Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) недавно је објавила анализу према којој је због рата у Украјини храну најскупља још од 1990, а да су цене у марту, у просеку, скочиле за трећину у односу на март 2021. године.
Предвиђа се и да ће нарушено тржиште житарица поесбно погодити Блиски исток и делове Африке, што ће додатно погоршати већ тешку постојец́у економску и климатску кризу у овим светским регионима. Оксфам наводи да би растуц́и трошкови могли довести до ситуације да се за основне животне намирнице у земљама Подсахарске Африке издваја и до 40 одсто прихода на месечном нивоу.
Бучерова је у закључку анализе истакла да је “недостатак владних акција у борби против растућег екстремног сиромаштва неопростив”. “Одбацујемо тезу да светске владе немају новца или средстава да људе извуку из сиромаштва и глади. Примећујемо само да је реч о недостатку економске маште и политичке воље да се то заиста спроведе у дело”, закључује Бучерова.
Извор: Недељник
