Radnja ovog ostvarenja predstavlja slobodnu interpretaciju biografije stvarnog antifašističkog borca iz Drugog svetskog rata Vladimira Perića Valtera.
Kažu da je Bata Živojinović u svojim filmovima “pobio” više Nemaca nego što ih ima u Nemačkoj. Jednom prilikom u šali Bata je izjavio da je izbrojao da je u svim partizanskim filmovima u kojima je igrao “pobio” milion Nemaca.
U ovu brojku svakako “na dušu” Bate Živojinovića idu svi oni Nemci iz filma “Valter brani Sarajevo”.
Ovaj kultni jugoslovenski partizanski film snimljen je tačno pre 50 godina i smatra se jednim od najuspešnijih partizanskih filmova bivše Jugoslavije.
„Valter brani Sarajevo“ je uzbudljiv, akcioni, špijunski film o sarajevskim ilegalcima i njihovom vođi, partizanskom obaveštajcu Valteru.
Radnja filma predstavlja slobodnu interpretaciju biografije stvarnog antifašističkog borca iz Drugog svetskog rata Vladimira Perića Valtera.
“Strijelac zove Kondora“, „Čekam te u pet kraj Begove džamije“, „Vazduh trepti kao da nebo gori“, “Diese Stadt ist Walter“ (Ovaj grad je Valter), samo su neke replike iz filma koje se i dan-danas izgovaraju, pamte i prenose “s kolena na koleno”.
Povodom 50 godina od ovog antologijskog ostvarenja u sredu, u restoranu „Walter“ u tržnom centru Galerija u Beogradu, će se okupiti svi oni koji su najpozvaniji da govore o značaju ovog filma, njegovom uspehu posebno u Kini, o Bati Živojinoviću, anegdotama sa snimanja i drugim zanimljivostima vezanim za ovo kultno ostvarenje. Događaju će prisustvovati i Igor Galo, glumac, reditelj i producent koji je igrao ulogu Mališe i jedini živi glumac iz plejade vrhunskih glumaca koji su igrali u filmu. Takođe, tu će biti i sin Bate Živojinovića.
Tokom događaja će biti prikazani video i foto materijali sa snimanja filma, a biće izloženi i radovi mladog slikara Pavla Maksimovića, koji je, iako ima samo 21 godinu, inspiraciju za pop-art dela pronašao baš u ovom filmu.
Film “Valter brani Sarajevo” drži rekord po broju gledalaca jednog filma proizvedenog na području bivše Jugoslavije. Za 50 godina fim je gledalo više od 11 milijardi ljudi.
Film je snimljen 1972. godine u režiji Hajrudina Krvavca, a po scenariju Đorđa Lebovića, Mome Kapora, Hajrudina Krvavca i Save Pređe, dok je producent filma bio Hidajet Čalkić.
– Naša istorija, pogotovo najnovija tako je bogata temama iz revolucije da je generacije i generacije sineasta ne bi mogle iscrpiti. Želim da stvorim filmove koji će biti dokumenti vremena, koji će trajno govoriti o događajima iz naše revolucije – pričao je u to vreme o svojim planovima Krvavac.
Kao sedamnaestogodišnji mladić Krvavac je sarađivao s partizanskim pokretom u okolini Sarajeva i u samom gradu, i tu je, po sopstvenoj tvrdnji, upoznao Vladimira Perića, partizanskog obaveštajca i komandanta. U zabeleženim sećanjima piše da je Krvavac ideju za film o Valteru najpre izneo Muratu Kusturici, ocu Emira Kusturice, što je ovaj s oduševljenjem prihvatio i pomogao s pozicije visokog funkcionera u Ministarstvu kulture Bosne i Hercegovine. U jednoj sceni “Valtera” pojavljuje se i tada osamnaestogodišnji Emir Kusturica.
Osim u bivšoj Jugoslaviji, film je postigao neverovatan uspeh u Kini. Zapravo “Valter” je bio prvi strani film koji se posle “kulturne revolucije” prikazivao u Kini, a popularnost ovog filma ne jenjava, jer se i dalje prikazuje na nacionalnoj kineskoj televiziji povodom državnih i novogodišnjih praznika.
Svoju antologijsku ulogu u ovom filmu je odigrao Velimir Bata Živojinović, koji u Kini i danas ima kultni status.
Kada je pre više od pet godina aktuelni premijer Kine Li Kećijang bio u poseti Srbiji hteo je da je da se vidi sa Batom Živojinovićem (Valter je junak moje mladosti, kazao je Kećijang), ali je želja ostala neostvarena jer veliki glumac bio u prilično složenom zdravstvenom stanju. Premijer se zadovoljio susretom s Ljubišom Samardžićem, Zisom iz „Valtera“, i svedoci kažu da se tom prilikom ponašao skoro kao dete; Ljubiša je za njega i dalje bio Zis, najbliži Valterov saradnik.
Bata Živojinović u “Valteru” na sopstveno insistiranje nije imao dublera.
– Kad sam se popeo na Sahat – kulu, od visine mi se zavrtelo u glavi. Sve je bilo spremno. Svetlo. Kamera. Radnja. Pala je “klapa” i ja sam krenuo niz konopac u nešto što je, bar meni, ličilo na provaliju. Nemački vojnici sa šlemovima pucali su, ciljajući u mene. Klizio sam niz konopac. Konopac sam držao ispod pazuha. Drugom rukom sam pucao iz šmajsera – pričao je Bata, a Jugopapir zabeležio.
– Odjednom sam osetio bol, kao da me neko pogodio u mišicu pravim metkom. Za trenutak sam se zaustavio, mada prema upustvima reditelja nisam smeo da se zadržavam. Bol je bio nepodnošljiv. U stvari, konopac mi je pekao mišicu kroz odelo. Kao da mi je neko na taj deo tela prosuo gomilicu usijanog žara. Znao sam: ispustim li konopac, sunovratiću se na zemlju. Morao sam da trpim. Nisam mogao da se vratim nazad, jer nisam imao toliko snage da se uspentram uz konopac, a tle je još bilo daleko. Stisnuo sam zube i nastavio da se spuštam uz zaglušujuću pucnjavu iz šmajsera. Kad sam se spustio na zemlju, bio sam u goloj vodi. Umalo se od bola nisam onesvestio. Ali, ja sam to sakrio i niko to nije ni zapazio.Sve je ispalo snažno, uverljivo. Rizik se isplatio – ispričao je Bata Živojinović.
U ostalim ulogama igrali su vrhunski jugoslovenski glumci: Rade Marković, Ljubiša Samardžić, Dragomir Bojanić Gidra, Neda Spasojević, Pavle Vuisić, Slobodan Dimitrijević ”Lobi”, Igor Galo, Stevo Žigon, Faruk Begoli, Relja Bašić, Etela Pardo, Voja Mirić, Vladan Holec, Davor Antolić, Boro Begović, Eugen Verber, Miralem Zupčević, Rudi Alvađ, Ramiz Sekić, Demeter Bitenc, Husein Čokić, Dragan Stipić, Zoran Belić, Ranko Gučevac, Jozo Lepetić, a kao epizodista se po prvi put na filmu pojavljuje pomenuti Emir Kusturica.
– Zapalićemo je, videćeš, ko od šale – izgovara u filmu osamnaestogodišnji mladić koji će kasnije postati jedan od najznačjnih svetskih filmskih autora.
Ulogu ilegalke „Plave“ koja je izdala svoje drugove trebalo je da igra Milena Dravić, ali nije našla slobodnan termin. Borisu Dvorniku je bila namenjena uloga Branka, ali ni on je nije mogao da je prihvati, pa je na kraju Branka odigrao Faruk Begoli.
Pored jugoslovenskih igrali su i nemački glumci: Hanjo Hase, Rolf Remer, Vilhelm koh Hege, Herbert Kefer, Fred Delmar i Helmut Šrajber.
Koliki je uticaj ostvario ovaj film govore i činjenice da je u Sarajevu otvoren muzej “Valter brani Sarajevo”, u Mladenovcu se održava filmski festival “Valter” kao omaž Bati Živojinoviću, a Ahmet Muminović je nacrtao strip “Valter brani Sarajevo” čije je kinesko izdanje prodato u osam miliona primeraka.
Izvor: 24sedam.rs
