Pošto se, kao novo „srodstvo“, sklapa uz pristanak božanstva, kumstvo se ne odbija – ko ga zatraži, on ga i dobije, i ovaj običaj je kod Srba do danas sačuvan u svoj svojoj snazi.
Moderni čovek, koji je već odavno zaboravio na stara božanstva svojih predaka, i dalje će bez razmišljanja prihvatiti poziv da bude kum na venčanju ili na krštenju deteta.
Isti je slučaj i sa uspostavljanjem bratimstva, koje je sačuvano u manjoj meri, ali i o njemu govore mnoge pesme, gde se svako neprijateljstvo momentalno završava ponudom bratimstva; na primer, Marku Kraljeviću suprotstavljena vila postaje posestrima, a neprijatelj, Turčin Alil-aga, pobratim onog trenutka kad ga oslove sa: „Bogom brate, Kraljeviću Marko…“ Reč kum ista je u mnogim slovenskim jezicima: srpskom, ruskom, poljskom, bugarskom, što pokazuje da je ova ustanova drevna i predhrišćanska. Kumstvo, kao i bratimstvo, garantuje neprikosnovenost i kada se zavađene strane vežu kumstvom! Ubica je zato u prošlosti često tražio da se okumi, da bi sebe i svoje srodnike zaštitio od „krvnog progonjenja“, kako piše Čajkanović.
Kao i za bratimstvo, u narodnim pesmama je i za kumstvo dovoljno da molilac nekog okumi Bogom, pa će sačuvati život. Na jugu Srbije postoji i verovanje da se čovek može spasiti od vuka ako izgovori: „Pobratime, skloni mi se s puta!“ Dakle, pobratimska veza jamči pouzdanu zaštitu čak i od životinja! Naravno, ova veza je obostrana i trajna; još uvijek je po selima moguće čuti, da neko ne ubije neku vrstu životinje jer je „okumljena sa njom“. Ovaj „tabu krvi“ dokazuje da okumljene strane mističnim putem zaista postaju srodnici, a o tome govori i verovanje da se seksualna veza sa kumovom ženom tretira kao incest koji izaziva božanski gnev: „Bolan, kume, dužde od Mletaka! Pod namʼ će se zemlja provaliti, a više nas nebo prolomiti. Kako će se kuma milovati?“
Kad se davalo ime novorođenčetu, kum je bio taj koji je imao i mističnu zaštitnu funkciju: on zna pravo ime deteta, umesto kojeg je često korišćeno „lažno ime“, i obavezan je da ga čuva „da ne čuje zlo“, jer se ne može magijski naškoditi nikome čije se ime ne zna.
N. Gajić, Slovenska mitologija, Beograd, 2018.
