Пошто се, као ново „сродство“, склапа уз пристанак божанства, кумство се не одбија – ко га затражи, он га и добије, и овај обичај је код Срба до данас сачуван у свој својој снази.

Модерни човек, који је већ одавно заборавио на стара божанства својих предака, и даље ће без размишљања прихватити позив да буде кум на венчању или на крштењу детета.
Исти је случај и са успостављањем братимства, које је сачувано у мањој мери, али и о њему говоре многе песме, где се свако непријатељство моментално завршава понудом братимства; на пример, Марку Краљевићу супротстављена вила постаје посестрима, а непријатељ, Турчин Алил-ага, побратим оног тренутка кад га ослове са: „Богом брате, Краљевићу Марко…“ Реч кум иста је у многим словенским језицима: српском, руском, пољском, бугарском, што показује да је ова установа древна и предхришћанска. Кумство, као и братимство, гарантује неприкосновеност и када се завађене стране вежу кумством! Убица је зато у прошлости често тражио да се окуми, да би себе и своје сроднике заштитио од „крвног прогоњења“, како пише Чајкановић.
Као и за братимство, у народним песмама је и за кумство довољно да молилац неког окуми Богом, па ће сачувати живот. На југу Србије постоји и веровање да се човек може спасити од вука ако изговори: „Побратиме, склони ми се с пута!“ Дакле, побратимска веза јамчи поуздану заштиту чак и од животиња! Наравно, ова веза је обострана и трајна; још увијек је по селима могуће чути, да неко не убије неку врсту животиње јер је „окумљена са њом“. Овај „табу крви“ доказује да окумљене стране мистичним путем заиста постају сродници, а о томе говори и веровање да се сексуална веза са кумовом женом третира као инцест који изазива божански гнев: „Болан, куме, дужде од Млетака! Под намʼ ће се земља провалити, а више нас небо проломити. Како ће се кума миловати?“
Кад се давало име новорођенчету, кум је био тај који је имао и мистичну заштитну функцију: он зна право име детета, уместо којег је често коришћено „лажно име“, и обавезан је да га чува „да не чује зло“, јер се не може магијски нашкодити никоме чије се име не зна.
Н. Гајић, Словенска митологија, Београд, 2018.
