„Dodatno sam motivisan da snimim film „Zločin i kazna“, međutim, dobio sam otkaz na Zapadu. Oni neće da rade Dostojevskog, tako da ću morati da se preorijentišem na Rusiju“, kaže za Sputnjik Emir Kusturica. Našem slavnom reditelju svečano je uručena Svetosavska povelja Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“, priznanje koja se dodeljuje istaknutim pojedincima u službi srpskog naroda.
Posle najznačajnijih svetskih priznanja, pre svega za režiju, laureat Svetosavske povelje Emir Kusturica je rekao da se, za razliku od drugih nagrada, ova razlikuje po tome što niko neće pokucati na njegova vrata i tražiti mu je nazad. „Ova nagrada mene u stvari stavlja u dobro društvo i veoma sam srećan što mi je dodeljena. Za razliku od drugih nagrada koje imaju drugu vrstu odjeka, ova zaokružuje društvo važnih boraca za našu stvar, a ja postadoh jedan od njih i zato sam vrlo ponosan“, istakao je Kusturica.
Prošlogodišnji laureat Svetosavske povelje, akademik Matija Bećković o ovogodišnjem laureatu „Prosvjetinog“ priznanja kaže da je „gvozdena ograda i tvrđava naše kulture“. „Emir Kusturica u naše vreme postao je najsvetlije ime u filmskoj umetnosti južnih Slovena. On je i Nemanja, a Nemanja je otac Svetog Save. Sada je Nemanji – Emiru Kusturici uručena Svetosavska povelja srpskog kulturnog društva ‘Prosvjeta’ koje je osnovano u Bosni i Hercegovini, Svetog Save dedovini“, navodi Bećković.
Predsjednik SPKD „Prosvjeta“ Beograd Milimir Mučibabić koji je na svečanosti u kripti Hrama Svetog Save našem slavnom reditelju uručio povelju, istakao je da u liku Emira Kusturice u srećnoj sintezi obitavaju režiser i glumac, muzičar i arhitekta, pisac i filozof. „On je renesansni stvaralac u izvornom značaju te reči, umetnik impresivne stvaralačke energije i još impresivnijih rezultata“, rekao je Mučibabić, ističući u prvi plan Kusturičinu vanserijsku produkciju.
„U svom stvaralačku opusu, prva i najznačajnija stvar je njegova vanserijska produkcija, a drugo to da je borac za slobodu i istinu, borac za čistotu i svetlost življenja, borac protiv globalizacije i revizije istorije. Kusturica odbija da se divi velikom svetu, i vraćajući se korenima svoje stvaralaštvo posvećuje svojoj kulturi, tradiciji i teškom životu naroda“, kazao je Mučibabić. On je podsetio da graditeljsku nit od Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“ do Andrićgrada povezuje svetosavska vertikala koju je Kusturica učinio vidljivom.
Mučibabić je podsetio da „Prosvjeta“ ove godine slavi veliki jubilej, 120 godina postojanja kao najstarijeg kulturno-prosvetnog društva u Srba, posle Matice srpske i da je u tih 120 godina bilo i padova i uspona, posrtanja, zabranjivanja, ali nikad odustajanja. Svečanosti u kripti Hrama Svetog Save prisustvovali su laureat Emir Kusturica, akademik Matija Bećković, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i članovi Sinoda SPC.
Izvor: Iskra
