Jedna od poslednjih lažnih vesti iz zapadne kuhinje o navodnom trovanju Romana Abramoviča pokazuje da se propaganda Zapada zasniva na laži kao krunskom argumentu od koje se konzumentima raspada mozak, smatra Slobodan Reljić.
Jedna od poslednjih lažnih vesti, odnosno manipulacija zapadnih medija o navodnom ruskom trovanju Romana Abamoviča toliko je prizemna i diletantska da se postavlja pitanje kakvi se to „stručnjaci“ na Zapadu bave ratnom propagandom.
I tu su najmanji problemi nelogičnost što je Zapad Abramoviču konfiskovao imovinu, a navodno ga „otrovala“ Rusija, što su simptomi „trovanja“ njegove „crvene oči“ i što se posle samo nekoliko sati bivši vlasnik Čelsija živ i zdrav pojavio u Turskoj.
U odnosu na nekadašnje ratno-propagandne kampanje, poput one o hemijskom oružju Sadama Huseina, koje su vodili ozbiljni „Gebelsovi učenici“ poput Alistera Kembla, izgleda da su današnji spin-doktori na Zapadu teški diletanti.
Zapadna propaganda – laž kao krunski argument
Propagandne metode Zapada u odnosu na Rusiju i ukrajinsku krizu praktično smo sve videli, kaže za Sputnjik dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Reč je o propagandi zasnovanoj na laži kao krunskom argumentu i njihovom uverenju da sredstva kojima raspolažu i tehnike pravljenja vesti mogu uticati na to da laž postane zamena za istinu koja je prihvatljiva za mase, a upotrebljiva za zapadne elite, dodaje on.
Prljava proukrajinska propaganda od koje se raspada mozak
Sve to relativno lako prolazi u vreme kolektivnih histerija, međutim prilike su znatno drugačije nego pre četvrt veka jer Zapad je danas u dubokoj krizi, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, a protivnik je svetska sila koja ima razne argumente koji se ne mogu primenjivati prema njoj kao prema nekoj maloj zemlji, ističe naš sagovornik.
„Kad se uzme ukrajinska kriza tu je problem strana koju braniš na taj način. Ona je slabija, što može u propagandi biti upotrebljivo, međutim, ona je prljava. To su nacisti i to je vrlo komplikovan proces koji je nemoguće razrešiti. Dakle, narativ se tu pretvara u kolektivnu šizofreniju – prvo, tvoja strana je Azov, Desni sektor, oni su nacisti i to je nesporno. Druga tačka te propagande je ‘Putin je Hitler’ ali on nije vođa Azova i Desnog sektora. Treća stvar, firer koji vodi Azov, Desni sektor i tu grupaciju, tvoj je predsednik Džo Bajden tako da je sve to situacija koja je za propagandu teško rešiva i tu se praktično onome ko prima informaciju raspada mozak od nemogućnosti sklapanja tih stvari“, smatra Reljić.
Zašto Zapad gubi propagandnu bitku
Poseban, problematičan segment za tu vrstu propagande su sankcije koje uvodi Zapad čije su posledice takve da se na Zapadu pojavljuju kao dramatične i onda morate da optužujete onoga kome ste uveli sankcije da je kriv.
Ispada da je Putin kriv što Zapad ima unutrašnje probleme koji se reflektuju direktno na život stanovništva, što je uvek najkomplikovanije izvesti, naglašava Reljić i podseća da je pre nekoliko dana „Gardijan“ objavio veliku reportažu o redu za šećer u jednom ruskom gradu.
Problem je što su to objavili ljudi koji su juče ili prekjuče gledali prazne rafove u svom gradu, kao i u Parizu ili Berlinu, dok ljudi u Rusiji čekaju u nekom redu a istovremeno se na Zapadu pojavljuju horde koje se „bacaju na te proizvode“, objašnjava naš sagovornik.
U tom smislu ta propagandna aktivnost jenjava a njena uverljivost je sve manja i tu se pokazuje da Zapad gubi bitku na području jedne od njegovih odlučnih prednosti što je bila propaganda, smatra Reljić.
Igara bez hleba – istorijski poraz zapadne propagande
Proruske demonstracije u bivšoj prestonici Nemačke Bonu, kao i u Španiji su, prema Reljiću, potpuno normalna reakcija jer je posledica sankcija to „da morate da se tučete u svojoj samoposluzi“.
„Kad se dođe do praktičnih stvari, propaganda ne može da igra mnogo. Rimljani su davali hleba i igara, a Zapad pokušava samo igara, odnosno igrama i manipulacijama da začepi te rupe. To je jedan istorijski poraz, ne totalni i definitivni, ali u svakom slučaju vrlo je opasna situacija u kojoj Zapad nalazi. To je najmoćnija propagandna mašinerija na svetu koja se sad suočava sa stvarima na koje nije navikla.“
Realnost protiv propagande
Reljić smatra da je suočavanje sa lažima o agresiji na SRJ, Irak, Libiju, Siriju i Avganistan svakako značajno što javno mnjenje Zapada počne sumnjati u propagandu, međutim trebalo bi imati u vidu da su zapadna javna mnjenja dovedena u stanje histerije koja se u ovom trenutku pojavljuje kao rusofobija.
Pre toga, zapadno javno mnjenje je imalo dve godine upotrebu korone kao jedan „brutalan i surov način manipulacije“ u kome su direktno ukidane slobode pojedinaca, ocenjuje on.
„Zapad se nalazi u stanju u kome će trebati neko vreme da se to razmagnetiše, ali proces je takav. Da bi njihova propaganda uspela, morali bi da imaju potpuno drugačije procese na terenu. Možete da izmislite stvarnost i da je jedno vreme plasirate, ali ako stalno s druge strane dolazi realnost koja se s tim ne slaže, onda to počinje da puca i ne može da se održi“, zaključio je Reljić.
Vladimir Sudar
Izvor: Sputnjik
