Сарадњу са Русијом по многим питањима прекинула је и Немачка. Први који је одјекнуо била је суспензија Северног тока 2 првих дана рата у Украјини. Али ток руског гаса до најјаче европске економије није прекинут, нити је у најави, јер Немачка превише зависи од руских енергената. Сукоб у Украјини ипак је натерао Берлин на радикалне закорете на другим пољима.
„Наш задатак је да осигурамо да се овај рат не настави.“ Тим речима је немачки канцелар у Израелу објаснио одлуку да Немачка повећа финансирање војске са 100 милијарди евра. Седамдесет година после Другог светског рата пацифистички џин – Немачка сада има војничко држање, коментарише Шпигел. Због рата у Украјини, Берлин је направио заокрет у спољној и безбедносној политици.
„Он је морао симболички да закоље две свете краве немачке политике – прва је меркантилизам, односно да гашењем пројекта Северни ток 2, удари на темеље немачке дугогодишње економске политике у којој је главни циљ повећање немачког извоза, а друга света крава је пацифизам који је ишчезао оног тренутка када је немачка одлучила да испоручује оружје Украјини, али и да крене у процес много већег сопственог наоружавања“, сматра Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.
Ратом на европском тлу, историја се вратила, марширајући старим, опасним путем. Немачка је, тумачи се, прихватила изазов. Када је стари европски поредак уступио место новом, издвајања Берлина за војску, премашила су два процента буџета.
„Неки би рекли да је Путин успео оно што нису амерички председници Обама и Трамп. Мења се значајно поглед Немаца на Европу, на будућност. Немци су врло уплашени за своју децу и мења тај поглед Немаца који је био више усмерен у правцу привреде, сарадње сада се све више говори о оружју, улагању и помоћи Украјини“, каже Огњен Прибићевић, некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и Великој Британији.
Ту политику, показују истраживања, подржава више од две трећине Немаца. Немачка се окренула наглавачке, извештава дописник РТС-а и наводи: више од половине грађана је за ембарго на увоз енергената из Русије. Противи се министар економије – то би донело већу штету грађанима и привреди, него Путину, каже.
„Сада сведочимо незамисливој ситуацији да се социјалдемократски канцелар одриче гасовода и залаже се за куповину борбених авиона од САД, да се један лидер зелених залаже за увоз течног гаса из Катара бродовима танкерима, што није баш у складу са еколошким циљевима његове странке, потом да се лидер либерала залаже за увођење субвенција на гориво и још веће задуживање Немачке“, додаје Радичевић.
У данима пре почетка рата, коментарисало се да Олаф Шолц није успео да уђе у дипломатске ципеле Ангеле Меркел. Али, сада се анализира његова тактика – држи се по страни, пре него што направи огроман талас.
И док је други социјалдемократа, романтични херој хладноратовског доба Вили Брант, спроводио Нову источну политику, политика Олафа Шолца илуструје ново време.
„То је можда суштина целе ствари колико се време променило. Ово што се сада дешава је било потпуно незамисливо не само у време Вилија Бранта него и пре пет или десет година. Неки говоре да су ти односи са Русијом трајно поремећени. Мислим да ништа није трајно, али неће се више вратити на оно што је било, али свакако је врло важно и за нас и за Европу и за Немачку. Ови односи ће остати заоштрени Запада са Русијом и свака земља мора да рачуна са том чињеницом“, истиче Прибићевић.
Ангела Меркел је у првим данима рата оценила да је реч о дубокој прекретници у европској историји, а у медијима се поставило питање да ли би до ње дошло да је и даље на власти.
Немачка штампа бацила је светло и на улогу Зелених из чијих је редова актуелна шефица дипломатије.
Партија настала на покрету за мир и екологију, увела је земљу у рат против Југославије 1999. године.
Тадашњи канцелар Шредер, сада се окушао у улози неформалног посредника између Кијева и Москве. Без резултата и уз дистанцирање колега и партије.
Извор: РТС
