Данас су се у Загребу одржале националистичке оргије, на којима се узвикивало „Слава Украјини! Херојима слава“, иако је то поздрав колаборационистичке војске Степана Бандере, одликованог од Хитлера за заслуге орденом СС Галиција, посебно за геноцид над Жидовима и истребљење Пољака, као и за борбе против Црвене армије. Прилично лицемјерно је бранити поздрав „За дом спремни, ако је данас цијели државни врх и неупућена јавност урлала „Слава Украјини! Херојима слава!“.
Али овдје долазимо до кључне точке. Зашто је Москва покренула операцију у Украјини? Точно је да скоро осам година Украјинци убијају цивиле и војнике Донбаса као зечеве. Из пуке обијести, без икаквог војног значаја. Нису ни проведени Споразуми из Минска, којима је Путин амнестирао државни удар и покушао са „западним партнерима“ договорити статус двије самопроглашене републике и мир с Украјином. Без Крима, логично, али то не би била ни прва ни задња земља која са сусједом има неријешене границе и спорне територије. Узмимо само Малвине, Тајван, Кипар, Србију, Сирију, Кашмир, Западну Сахару, дио границе између Индије и Кине и многе друге територије. Уз споразум о миру у свим осталим подручјима, такав се статус може одржавати десетљећима У случају Придњестровља имамо ситуацију којој имају заједничку ногометну лигу и многе друге облике сурадње и слободно одржавање избора за неке функције у Молдавији , иако је то де фацто независни ентитет.
Не, ништа од овога није кључни разлог, већ намјера да САД, у оквиру билатералног уговора, не као НАТО, распореди гомилу пројектила у Украјини и тако стекне стратешку надмоћ над Русијом, која би чак и оборила 60 до 70% лансираних нуклеарних пројектила, али би 30% погодило циљ и Русије више не би било. Лансирни силоси руских пројектила иза Урала су били кључни циљ. И на ту информацију, вјеројатно провјерену стотину пута, Путин је био присиљен на ову операцију, иначе би све године владавине при првом сукобу отишле у вјетар, а Руска Федерација би била лака мета попут Либије или Ирака Садама Хусеина.
И данас је Европа поздрављала Украјину, која неће добити никакву помоћ, баш као што су многи симпатизирали Хитлера, јер се, ипак, „бори против комунизма“. То смо видјели у Загребу и другим европским градовима. Али не заборавимо како је завршило прошли пут, када се застава Црвене армије вијорила на Рајстагу, а оне армија Вермахта су бачене под зидине Кремља, пред чизме Јосифа Висарионовича и совјетског врха.
„Повијест се два пута понавља. Први пут као трагедија, други пут као фарса“, рече мудри Хегел, али су то очито сви заборавили.
Дивимо се љепоти „игре“, народе. Иако је гријех тако говорити о рату, виђети непријатеља с лицем у блату је ужитак. Још ће се сигурно доста времена газити земља на цестама актуалног рата, али таква је судбина ове руске генерације.
Али има смисла оцјењивати средњи резултат са суздржаним оптимизмом.
Почетна ситуација је била да је након заиста уљудног позива Русије у просинцу прошле године, у дипломатском смислу, псеудомонолитном Западу с приједлогом да се врати на позиције из 1997., споменути Запад почео дрхтати у милитантним грчевима. Обила га је крвава слина и тресли су се од бијеса. Истина, то су били максималистички захтјеви, али статус неутралне Украјине, с писаним гаранцијама, мислим да би био довољан да не буде рата. Украјине без америчких пројектила и која није у НАТО пакту. Сасвим довољно. И коначна проведба оних споразума из 2015. Зато су захтјеви били максималистички.
И то је пробудило Sleepy Joe-a, који се узбудио и викнуо: „Напријед, мој славни украјински народе! Презирите смрт, хероји моји!“ До посљедњег Украјинца, јуриш у побједе против злог Мордора с Истока.
Украјински насилници су се орасположили, збили редове и јурнули у будуће „котлове“ уз границе побуњеног Донбаса. Боравак у котловима саставни је дио украјинске „војне умјетности“. Као да су се, из неког чудног разлога, навикли на њих, иакоје ужасе по завршетку тих битака тешко описати, а мучно их је гледати и на Ју Тјубу.
Према Бајденовом лукавом плану, морали су, након што су чекали борбену команду Јен Псаки, похрлити на Донбас, и здробити „Москале“ по „хрватском сценарију“.
Још боље је било натјерати „биједног“ Путина да интервенира и прихвати битку под увјетима готово непобједиве украјинске војске само на територију Донбаса.
Мало би остало од Донбаса и његовог становништва у таквом сукобу. Ни од борбених Украјинаца не би остало пуно, али кога топовско месо корисних идиота?
Према Бајденовој управи, омражени Путин неизбјежно упада у замку.
Он ће подло провалити на териториј „суверене“ Украјине, погазивши њезину „невиност“. Заглавит ће у непријатељствима с моћном другом армијом Еуропе. Оном украјинском.
Путин, понижен од стране Столтенберга и фелдмаршала Бајдена, или ће се отпузати натраг на своје почетне положаје, остављајући Донбас разбијен у парампарчад с уништеним становништвом, или ће ући у дуготрајни рат с моћном Украјином, која ће цмиздрити као потлачена међународна „жртва“, уз огромне трошкове дуготрајног рата, Столтенберговим гњевом и мегасанкцијама.
Ово је био план и сваки Путинов потез је неизрециво лош. Био је то монструозно бриљантан Бајденов план. Увјетно речено Бајденов, обзиром да му вјеројатно послуга показује која је лијева а која десна ципела док се облачи.
Све западне армије су прозреле овај бриљантни план. И тихо навијале. И то „случајно“ с одласком омрзнуте канцеларке Меркел, након које се поновно догађа да нам је било боље кад нам је било горе. Ови сада у Берлину су потпуни идиоти.
Сви, од посљедњег балтичког каплара до војног орангутана америчког министра обране и рата, разумјели су да ће зли Путин за неколико мјесеци кренути на „другу еуропску армију“. Према њима, изгубит ће пар стотина тисућа својих бораца. Украјина ће изгубити још милијун цивила у градовима и цијелу своју војску. Али кога брига.
Цијела западна војно-стратешка заједница била је итекако свјесна да Украјини са својом прљавом њушком није мјесто у НАТО пакту и ЕУ. Њена је судбина била да падне у име западне цивилизације с градовима разбијеним у парампарчад и инфраструктуром која ће становништво отјерало у средњи вијек. То је требало висјети попут утега око врата глупог Путина и обесхрабрити га да захтијева повлачење Америке и НАТО пакта на положаје из 1997. године. Мат, ти јадни Путине.
Русија је прихватила изазов, али је цијели план окренула у своју корист.
Упропастила је идеју фелдмаршала Џоа Алцхајмера Бајдена. Али није важно, јер Џо то ионако још није схватио. Нитко му још није објаснио разлику између Ирана и Украјине.
Украјину је требало деактивирати, одбијајући вишак војног потенцијала и жељу за НАТО пактом и нуклеарним оружјем.
Само је треба реформатирати или у пахуљастог, неутралног, конфедеративног сусједа или у земљу која завија у немоћном бијесу, без средстава за живот и приступа мору. У овом тренутку, како ће карта пасти? Рат је ипак непредвидива ствар.
Али Владимир Путин је најавио циљеве „Специјалне операције“, а моје особно мишљење је да ће они бити испуњени.
1. Демилитаризација: На једноставан начин, уз вађење зуба без анестезије.
2. Денацификација: Каутеризација малигног тумора нацизма-бандеризма ужареним жељезом. Такођер без анестезије.
Ту су и необјављени циљеви:
1. Демонстрација на тијелу још увијек живе Украјине чланицама НАТО пакта што ће бити с њима ако се не прихвате увјети ултиматума. Моћни источни Еуропљани и мали, али живахни вазали, морају схватити да је постављање офензивног оружја фелдмаршала Јоеа на њихову територију болно и пријети им уклањањем. Без анестезије.
2. Поткопавање привлачности НАТО пакта као уточишта за будале. То је такођер циљ, иако је, након Афганистана, чудо да такве будале још постоје. Украјина је постала пријетња ширења заразе неонацистичког тероризма на териториј Еуропе и Канаде, а то је сада тема за размишљање вође еуропских народа Столтенберга и других Сцхолзеових идиота у влади. Ако су, наравно, способни размишљати? Можда им помогне сјећање на „чеченске дисиденте“, који су добили азил, а 2012. су махом ођурили у Ал-Нусру или ИСИЛ, као Чатајев из Аустрије, којије дигао у зрак аеродром у Истанбулу и убио 47 људи, ако се сјећам точне бројке, Мање сигурно није. Чатајев је пандан „борцима за демократску Украјину“ које ће примити Еуропа.
И то би било то, за данас. Баш и није „шах-мат“ против глупог Путина, посебно ако се у обзир узму ситуација на терену, гђе пуно мања руска борбена скупина, од око 40 000 војника, већ сад под контролом држи цијелу Украјину, осим Карпата.
А сада, комбинација муџахиди-неонацисти, плус Стингери, које су им својим знојним рукама пажљиво предали сам Олаф Шолц и Низоземац Руте, без сумње ће дати жељени учинак.
500+200+40 естонских јединица овог оружја има снажан утјецај на добробит путника у зрачном промету у Еуропи. Питајте Сцхолза и Руттеа, еуропске грађане. Оне који ће преживјети.
До краја другог или трећег дана операције углавном су извађени војнички зуби жестоке Украјине. Без анестезије.
Уништене су главне зрачне и копнене базе, аеродроми, складишта, протузрачна обрана и тако даље, што значи да Оружаним снагама Украјине прилика да је одупре немилосрдном непријатељу, престала постојати. Процес се наставља. Ово је демилитаризација.
Преживјели производни капацитети војно-индустријског комплекса се уништавају. Украјински заводи више никада неће производити тенкове. Јужмаш ће изгубити способност производње пројектила. Мотор Сич ће заборавити на хеликоптере и остале моторе. Нуклеарне електране и друга „нуклеарна“ постројења стављена су под контролу. Атомска индустрија, кажете? Па добро. То је такођер демилитаризација.
Денацификација такођер иде својим током. На југоистоку Украјине, гдје је нетко издајнички бацио боју на понос нацистичког Бандере. Азовска пуковнија и друге нацистичке формације ће бити физички елиминиране, а можда им се да шанса да се докопају ЕУ, баш као споменути Чатајев.
Нема заробљених припадника Азова, Ајдара и других формација,. Заправо има један на снимци, али се не зна како је завршио. Чини се да је наредба да их се уништи су на лицу мјеста. Војска Луганска и Доњецка то ради врло вјешто, а ако им помогну Чечени, ићи ће то већ некако.
Мање бијесни, кукавичка браћа близанци Јарош и Андриј Билецкиј, обузети црним слутњама, или већ јесу или се спрамју за бијег на Запад, „јер су огорчени преговорима Зеленског с Русима“. Прије ће бити да су свјесни судбине која их чека на истоку Украјине.
Можете се дивити граничним пријелазима на граници. Нијемци говоре о 700 000 одабраних западних Украјинаца који су се већ пробили на Запад. Закарпатје се већ обратило Мађарској са захтјевом да га узме у мађарску државу. Укратко, потакнути угњетавањем и они су испали сепаратисти.
Ово је денацификација.
Завршно чишћење и санирање украјинског друштва провест ће друштво само. Преостали Бандеровци и неонацисти појавит ће се на вратима еуропских градова. А онима који остану, судит ће другови из пријеких судова и остала сеоска народна вијећа и референдуми.
Прије неколико дана је Денис Пушилин љубазно рекао да су републике спремне пружити методолошку и војну помоћ Харкову и Одеси, а они ће докрајчити „Мариупољски котао“.
А сада ријеч двије о врло значајном аспекту украјинске операције.
Моћни НАТО момци добили су јасну предоџбу што се догађа онима који изгубе своје канале у комуникацији с Русијом.
Сви се сјећају лажних прича о братској помоћи Украјини из братских градова Пољске, Бугарске, Словачке од 70 борбених зракоплова. Ево што је занимљиво. Бугари и Словаци, не баш глупи, слегнули су раменима, као, немамо толико авиона. А иначе би било? Промишљено, пољски предсједник Дуда пуно је дубље пресјекао ситуацију. И проговорио је.
Схватио је да ће Русија једноставно и непретенциозно „неутрализирати“ пољске зрачне базе из којих ће ти зракоплови полијетати. А НАТО му неће помоћи ни на који начин, осим жестоке хистерије и осуда. Фелдмаршал Јое, иако стар и дементан, није будала да би у своју посљедњу битку похрлио за вољене Пољаке. Дуда се јасно сјећа заповједно-стожерне вјежбе – имитације руске инвазије на тлу херојске Пољске. Пољска је тада, у вјежби, издржала само 5 дана умјесто очекиваних 20. Иначе, пољска војска је нешто слабија од бивше украјинске.
Има још један инцидент који није прошао мимо моје и НАТО пажње. Украјинска протузрачна обрана имала је суставе протузрачне обране С-300 и Бук различитих модификација. Ови комплекси су дизајнирани за борбу против зрачних и ракетних циљева. Уништени су већ првог дана операције релативно спорим високо прецизним „Калибром“. Односно, С-300 и Букови их једноставно „нису виђели“? Јесу ли ослијепили на даљину?
Можда је ово војно-технички одговор о којем је говорио Владимир Путин?
Али ова Украјина, Степана Бандере, није умрла узалуд. Њен примјер је поука за остале.
Фелдмаршал Sleepy Joe ће се мало бунити, али мора задржати образ. Он нема никаквих аргумената осим своје њушке.
Стога ће борбени плесови започети на тему: “увјети за укидање санкција и отворени смо за договор“. Повлачимо се, али само допола. итд.“ Они ће се повући. И прихватит ће руске увјете, у то не треба сумњати.
Извор: Altermainstreaminfo
