У емисији Радио Светигоре ”Поп рецензије” свештеник Гојко Перовић се осврнуо на политичку кампању у Црној Гори поводом рата у Украјини и рекао сљедеће: ”На дјелу је рат емоцијама. Фалсификовање емоција и њихово тумачење. Многи од нас су, сликовито речено, доведени пред зид некаквог децидног изјашњења да ли подржавамо или осуђујемо напад руских војних снага на украјинске војне снаге”? ”Као прво, немамо шта да додамо ономе што је рекао наш митрополит Јоаникије пред Храмом у Подгорици прије неки дан, да се молимо за православни народ у Украјини, да подржавамо кијевског митрополита Онуфрија који је тамо на распећу. Ми смо потпуно са њим. Подржавамо његову паству, тамошњи народ и сав народ у Украјини. Ми се молимо да рат престане”.
”Међутим, ја лично не могу да схватим оволику причу и кампању против војне акције у Украјини, а да се истовремено нико не сјети да каже да је ту у нашем комшилуку протјеран читав један народ из државе која се зове Република Хрватска, и да се тај народ, по свему судећи, никада тамо неће вратити. И обично, људи који су сада гласни по питању Украјине, немају ништа да кажу на ту тему. Нико се тада није умотавао у српске заставе, нико није правио никакве перформансе. На дјелу је једна идеологија политичка и медијска која надилази људски разум”.
”Прије неко вече сам слушао посланика у црногорском парламенту и бившег дипломату г. Миодрага Лекића, који је тако лијепо објаснио шта се збивало, не прије 500 година, него недавно, ових година, шта се дешавало на међународном политичком плану… Ја се не сјећам да смо били икада, у медијском и јавном простору, изложени овако једнообразној осуди неке војне акције, а било их је више, и ту у Европи, и на Блиском Истоку, а и тада су неки људи, такође страдали”… ”Прије 20 и више година читав један народ је протјеран са својих вјековних огњишта. Срби су прогнани из Хрватске ( која је сада чланица НАТО и ЕУ ) да их више, скоро, нема тамо. Наша шампионка, рекордерка, репрезентативка Црне Горе, атлетичарка, Марија Вуковић, није рођена ни на Цетињу, ни у Мојковцу ни у Пљевљима, него у Книну. И њен долазак овдје је посљедица једне олује, праве олује зла, која је прогнала један народ који је у Војној Крајини бранио цијелу Европу, вјековима. Тада се овдје о томе ћутало, није се смјело ништа рећи о томе, као да се то збива на Марсу”.
Извор: Радио Светигора
Р. Ж.
