U svakodnevnom govoru čest je slučaj da se o sveštenicima Srpske pravoslavne crkve govori kao o „popovima”. Da li je to ispravno?
Situacije u kojima se ovo čini, same po sebi, nisu nužno ni pozitivne ni negativne – od onih kada govornik zaista ne misli ništa loše, pa i iz simpatije govori o „našem popu”, do prilično zluradih i zlonamernih komentara tipa „oni popovi u crkvi”.
Ipak, i jedni i drugi uglavnom ne znaju pravo značenje ove reči kao ni to – da li su „pop” i „sveštenik” zapravo isto.
Naš jezik je izuzetno bogat drevnim izrazima, koji polako padaju u zaborav, a prednost se danas daje raznim novim kovanicama i pozajmljenicama koje degradiraju isti. Reč „pop” je iskrivljen izgovor grčke reči „papas” koja znači „otac” (kao i u mnogim drugim jezicima), a koju su Turci upotrebljavali u negativnom tonu – kaurski pop i slično. Narod je zadržao ovaj neprikladan naziv u govoru, iako postoji i naša staroslovenska i srpska reč „otac”, kojom oslovljavamo sveštenika kao duhovnog oca – objašnjava za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.
Negativnoj konotaciji reči „pop” je svakako doprinela i upotreba te reči od strane komunista u pejorativnom smislu. Slično, kod Rusa „pop-popvi“ jeste pogrdna reč, sa izrazom nepoštivanja prema svešteniku.
Reč se odomaćila u našem jeziku i danas je koriste i oni koji ovim ne misle ništa loše niti žele da uvrede svešteno lice. Ipak, kaže profesor Neđić, nju treba izbegavati.
– Sveštenika u svakodnevnom obraćanju, ukoliko je nekome neprijatno da mu kaže oče, možemo osloviti i imenom ili sa svešteneniče, a ukoliko je stariji sveštenik i sa proto, što je skraćeno od čina koji većina starijih sveštenika nosi – jerej, protojerej… U Vojvodini i Slavoniji i dalje najčešće sveštenika oslovljavaju sa gospodine što je isto jedan od načina na koji se možemo obratiti svešteniku – zaključuje on.
Izvor: Istorijski zabavnik
