Четвртак, 17 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

На гробљу сломљених силогизама

Журнал
Published: 28. фебруар, 2022.
Share
SHARE

У емисији ЗДФ-а наступила је и Габријела Кроне-Шмалц, дописница АРД-а из Москве 1987-91. Она се већ дуго среће са анимозитетом у јавности који јој следује као једној из клуба „Разумевача Путина“ (Putinversteher). Да ли је разумевање руске политике прави проруском? Само то питање већ циља на понижавање.

Габријела Кроне-Шмалц, (Фото: SWR)

Кроне-Шмалц јасно каже да је то што је Русија направила прекршај међународног права. Али, њено је питање, шта ћемо сада с тим? Хоћемо ли се, она мисли на Немачку и Немце, и даље згражавати, или се определити за конструктивнији приступ? „Ми можемо да мењамо политику, али не можемо променити нашу географију. Јер ако се сад само укрутимо на томе да је руско понашање недопустиво, да је повређено међународно право, да су погажене норме, то није конструктивни допринос.“

„Ми смо се децентрализовали и федерализовали, зашто све ове године то нису могли Украјинци?“, пита се Кроне-Шмалц уз згражавање у студију и касније у медијским реакцијама. Децентрализација некако увек потоне у хору зачуђених, иако је она кључно питање украјинске кризе. Заметак украјинске децентрализације лежи у споразуму из Минска потписаном 2015. – али онај ко данас покушава да разговара о томе, наилази једино на, погодили сте, згражавање.

Немачка је федерација, Аустрија је федерација. У обе те земље су „Länder“, федералне јединице, које дневно играју игру моћи с централним властима. При свему томе су обе земље национално релативно хомогене, јер германски део претеже. Зашто је Украјина у ових седам година остала тврдоглаво унитарна, иако има шест, а ако се урачуна и Крим који се не рачуна, осам милиона етничких Руса? Зашто нико са стране није вршио озбиљан притисак на Кијев да спроведе одредбе договора из Минска?

На шта је Кијев чекао? Да можда неће морати да децентрализује земљу, јер ће ЕУ, Америка, НАТО и Борис Џонсон ући у рат с Русијом како би Украјини омогућили да остане унитарна држава?

Весна Кнежевић

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Исток и Запад
Next Article Опасно лице Русије: Крај свијета каквог смо познавали

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Момо Копривица: Патријарх Гаврило Дожић симбол отпора највећем злу човјечанства

Патријарх Гаврило Дожић није ћутао пред фашизмом: родољубиве, антифасистичке бесједе, предратни обилазак синагога и јеврејских…

By Журнал

Ђоковић „склоњен“ – Надал вреба Алкараса

Након УС опена готово увек главна тема у свету тениса је борба за прво место…

By Журнал

Тадић: Био је то мали расистички рат

„Био је то мали расистички рат. Било је више од 2.000 навијача хрватске репрезентације, пијаних…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Митрополит Јоаникије на Васкршњем пријему у Барској надбискупији

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6

Живот у фармеркама

By Журнал
Друштво

Сунце над Звечаном, облак над Трепчом: Трагови живота заустављени на фотографијама родног Косова

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3

Хотел Игало ускоро на јавној лицитацији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?